Jedna mahovina nadživela je dinosauruse, ali možda neće izdržati klimatske promene

Neke vrste na Zemlji, kao što je jedna mahovina, toliko su otporne da su preživele kataklizmične događaje na našoj planeti.

O kojoj tačno mahovini se radi i kako na nju utiču klimatske promene, pisala je Jelena Kozbašić za portal Klima101, što prenosimo u nastavku.

Na Tibetanskoj visoravni, na preko četiri hiljade metara nadmorske visine, raste veoma unikatna, drevna vrsta mahovine.

Zahvaljujući svojoj otpornosti, ona je „svedočila” evoluciji života na Zemlji oko 400 miliona godina unazad, preživevši i katastrofalna dešavanja zbog kojih su izumrli dinosaurusi. Međutim, danas ovu vegetaciju ubijaju – klimatske promene.

Pre 165 miliona godina, pritisnuta džinovskim stopalima dinosaurusa rasla je zelena, svega nekoliko milimetara visoka, mahovinasta vegetacija iz roda Takakia. Iako je karakteriše genom koji se brzo razvija, od tog doba ona se morfološki nije mnogo menjala.

Ova vrsta mahovine je odolevala ponekad okrutnim i promenljivim okolnostima na planeti, a trenutno, pored Tibeta, može da se nađe i u Sjedinjenim Američkim Državama i Japanu.

Međutim, pitanje je koliko dugo će tamo opstajati.

Naime, kako upozoravaju naučnici, uprkos njenoj evolucionoj prilagodljivosti, mahovina Takakia možda neće preživeti globalno zagrevanje.

Kada se pre 65 miliona godina kopnena masa na kojoj se nalazi današnja Indija pomerila ka Aziji, došlo je do formiranja Himalaja – a ova biljka „popela se” na krov sveta, prilagođavajući se na tamošnju zaleđenu i jalovu životnu sredinu, koja spada među neke od najbrutalnijih na Zemlji.

Ne samo da je nadživela dinosauruse, već je mahovina Takakia postojala i mnogo pre njih – tačnije prisutna je oko 400 miliona godina unazad. To je čini jednom od najstarijih kopnenih biljaka koje su i dalje žive.

Uprkos tome što je iz nekoliko masovnih izumiranja živog sveta izlazila kao pobednik, mahovina Takakia sada se i sama nalazi u toj opasnosti – i to usled antropogenih klimatskih promena.

Nekada je Takakia na promene mogla da se prilagođava milionima godina, sada se njeno stanište menja u roku od samo nekoliko decenija

Dok je u prošlosti proces adaptacije na nove temperature i količine sunca kod mahovine Takakia mogao da traje milionima godina, u sadašnjosti ova biljka na raspolaganju ima mnogo manje vremena – njeno stanište drastično se menja već kroz svega nekoliko decenija, pokazuje istraživanje koje je u avgustu ove godine objavljeno u naučnom časopisu Cell.

Pre skoro dve decenije, jedan od dva vodeća autora, Sjuedong Li, pronašao je mahovinu Takakia na Tibetanskoj visoravni, na preko četiri hiljade metara nadmorske visine. Od tada je, duže od deset godina, njegov tim proučavao ovu biljku u laboratoriji i na planinama.

Prema svedočanstvima naučnika, planinske visine su toliko nemilosrdne da su tamo povremeno osećali mučninu i da su im se čak i instrumenti nekada kvarili. Na planeti koja se zagreva, najekstremnija okruženja su najranjivija i najbrže se transformišu. Ovakva područja naseljavaju veoma posebne vrste i lokalni biodiverzitet vrlo verovatno će pretprpeti najveće gubitke.

Na Tibetu, Takakia je osam meseci u godini zakopana pod naslagama snega koje je štite od negativnih uticaja, a u suprotnom je izložena visokim nivoima ultraljubičastog zračenja.

Otkako su počela izučavanja mahovine 2010. godine, naučnici su izmerili prosečan porast temperature od skoro pola stepena Celzijusa – godišnje. Istovremeno, lednik u blizini lokacija sa kojih su uzimali uzorke povlačio se skoro 50 metara u toku jedne godine.

Dok je rasprostranjenost mahovine Takakia u svetlu zagrevanja padala, druge biljke bolje su podnele promenu klime – štaviše, ona im je, kako se navodi, čak i prijala. Autori analize se plaše da će rizici po floru, koja postoji od pamtiveka, da se nastave.

Prema ocenama profesora Jikuna Hea sa kineskog univerziteta Capital Normal, smanjenje populacije koje su otkrili je zastrašujuće.

„Takakia je videla dolazak i odlazak dinosaurusa”, naglasio je Hu. „Svedočila je i pojavi nas, ljudi. Sada od ove sićušne mahovine možemo učiti o otpornosti i izumiranju.”

Ali nova naučna otkrića ne treba da shvatiti samo kao sumorno upozorenje o stanju mahovine Takakia, već je dobro da se posmatraju kao šansa za njen oporavak.

„Srećom, saznanje da joj preti izumiranje daje nam priliku za njenu zaštitu, npr. njenim uzgajanjem u laboratoriji.”

Klimatska akcija je važna kako za ljude, tako i za biodiverzitet

Ali mogućnosti za spas ove neobične mahovine ne završavaju na tome.

Možda još važnija intervencija jeste ograničenje budućeg porasta temperature – što je misija koja donosi koristi kako za Takakiu, tako i za druge vrste: od Homo Sapiensa preko Chelonoidis nigra (džinovske kornjače sa Galapagosa) do Masdevallia apparitio (retke orhideje sa Anda).

Gornja granica Pariskog sporazuma kaže da bi globalno zagrevanje trebalo da se zauzda na 2 °C u odnosu na predindustrijsko razdoblje. Od te 2015. kada su se vlade ujedinile u borbi protiv klimatskih promena i počele da aktivno rade na energetskoj tranziciji, projekcije porasta temperature do kraja veka smanjile su se sa oko 4 °C na aktuelnih 2,7 °C. U narednim decenijama očekuje se dalji napredak.

Ipak, čak i svet koji je zagrejaniji za 2 °C mogao bi da bude prilično koban za mahovinu Takakia na Tibetanskoj visoravni. U takvim uslovima, istraživači očekuju da će se njeno stanište smanjiti za tri četvrtine, na samo 1.000 kvadratnih kilometara.

Veće zagrevanje vodi ka većim gubicima, kao i mogućnosti da Takakia bude potpuno zbrisana iz divljine.

Slučaj mahovine – koja je nadživela dinosauruse – samo rasvetljava ubrzanu promenu klime u modernom dobu, sa kojom ona može da izgubi bitku posle uspešnog preživljavanja tokom mnogo milenijuma različitih potresa.

Naposletku, Takakia je daleko od izolovanog primera kada je reč o ugroženosti u svetlu porasta temperature.

Prema proračunima Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), klimatske promene povećavaju verovatnoću za izumiranjem kod 11 hiljada vrsta – a ovi zabrinjavajući podaci mogu da nam budu jedan od mnogobrojnih podstreka za klimatsku akciju.

Izvor: Klima101, autorka: Jelena Kozbašić