Naučnici su proverili radove koji negiraju globalno zagrevanje i otkrili njihove mane

Globalno zagrevanje je vruća tema. Svet je postao za stepen topliji nego ranije, ali se većina političara ponaša kao da se ništa nije dogodilo. Dok se čovečanstvo suočava sa ekstremnim vremenskim prilikama, pojedinci uporno ističu da su klimatske promene preuveličane. Da li su u pravu?

U septembru prošle godine, 506 stručnjaka uputilo je pismo Ujedinjenim nacijama. Dovodeći naučni konsenzus u pitanje, istakli su da klimatska kriza ne postoji. Zahtevali su od naučnika da diskutuju o preterivanju i nepouzdanosti dok se bave klimatskim promenama, a od političara da sve to uzmu u obzir prilikom donošenja odluka. Drugim rečima, pozvali su naučnike da se pozabave poslom za koji nema osnova da se njime bave i političare da nastave po svome.

Globalno zagrevanje nije mit, ali to jesu tvrdnje da se naučnici oslanjaju na nepouzdane i preuveličane podatke kad o njemu govore. Vest o pismu i prividnoj podeljenosti u naučnoj zajednici obmanjivala je javnost u jeku opravdanog aktivizma Grete Tunberg. Pompezna informacija, nažalost, uvek putuje brže od temeljnih analiza. Pitanje je koliko je ljudi saznalo da su istinski profesionalci odgovorili na svaku tvrdnju površnog apela, koji, zapravo, nije ni potekao iz struke.

Amber Ker, istraživačica sa Univerziteta u Kaliforniji, pregledala je zanimanja potpisnika pisma i naišla na očekivano. Od 506 imena, samo je 10 pripadalo klimatolozima, a 4 meteorolozima. Većina drugih poticala je iz nerelevantnih profesija, kao što su psihologija, filozofija, arheologija ili prava. Najviše je bilo geologa i inženjera, od kojih su mnogi povezani sa industrijom fosilnog goriva, dok su značajan broj (više od 10%) činili izvršni direktori, pisci, aktivisti i lobisti. Na promeni odnosa prema globalnom zagrevanju insistirali su, dakle, ljudi koji nemaju veze sa klimatologijom.

Tri studije, koje su sredinom prošle godine objavljene u magazinima Nature i Nature Geoscience, pokazale su da se temperatura u poslednjih 2000 godina nije povećavala brzinom kojom se povećava danas. One su upotpunile detalje naučne slagalice i dale doprinos razumevanju ljudskog uticaja na globalno zagrevanje. Potvrdile su da prethodna velika kolebanja klime iz relativno bliske prošlosti, poput Malog ledenog doba iz prošlog milenijuma, nisu bila globalnog karaktera. Rezultati drugih studija, koje se sprovode decenijama unazad, prate ih u stopu.

„Kako se ekspertiza u klimatskim naukama povećava, povećava se i saglasnost o globalnom zagrevanju izazvanom delovanjem čoveka“, napisao je Džon Kuk, autor najpoznatije studije o naučnom konsenzusu. Prema njegovoj proveri iz 2013. godine, koja je obuhvatila 12 000 naučnih članaka, čak 97% recenziranih tekstova podržava tezu da je za klimatske promene odgovoran ljudski faktor i da je globalno zagrevanje činjenica. Ali, šta je sa preostala tri procenta?

Klimatolog Rasmus Benestad nije želeo ništa da prepusti slučaju. Pre četiri godine, zajedno sa svojim timom, proverio je 38 najčešće citiranih, recenziranih članaka, koji se protive uobičajenim stavovima o globalnom zagrevanju. Želeo je da sazna kako se u njima došlo do suprotnog zaključka od uobičajenog. Rezultati te provere objavljeni su u časopisu Theoretical and Applied Climatology.

Bezmalo svako istraživanje koje je Benestad ponovio imalo je manu. Na primer, teza danskog naučnika Olea Humluma da mesečevi i solarni ciklusi utiču na trenutno globalno zagrevanje, zanemarila je podatake koji joj nisu išli u prilog. Ona deluje pouzdano za poslednjih 4000 godina, kojim se Humlum i pozabavio, ali već za period od 6000 godina ne uspeva da reprodukuje klimatske promene. Kod drugih je otkriveno slično favorizovanje podataka, prisustvo pogrešnih pretpostavki, analitičkih i metodoloških grešaka. Primetno je i da protivnici ne nude alternativni konsenzus – svako ima nezavisnu hipotezu zašto je došlo do promene klime.

Dok se loše sprovedenim istraživanjima umanjuje problem globalnog zagrevanja, ono već ostavlja ogromne posledice. Smanjenje ledenih površina na polovima beleži se godinama unazad, 20 najtoplijih godina zadesilo nas je u poslednje dve decenije, a prošlog leta su u oko 400 mesta severne hemisfere zabeležene rekordne temperature. Ukoliko se ovakav trend nastavi, doći će do porasta suša, poplava, nivoa mora i okeana, temperature ionako osetljivih vodenih resursa, ugrožavanja uzgoja pirinča, kukuruza i pšenice, izumiranja vrsta i mnogo toga drugog. „Nekome je mnogo lakše da tvrdi da su ga zataškali, nego da prizna da možda ne može da pronađe naučne dokaze kako bi podržao svoju političku ideologiju, koja od njega zahteva da odbaci klimatska rešenja i, ako ćemo dosledno, 150 godina temeljne, recenzirane nauke“, napisala je nučnica Ketrin Hajho, jedna od članica Benestadovog tima. „Stvarno je, mi smo odgovorni, i ozbiljno je“, poručila je na svom Fejsbuk profilu, ali ljudi nikako da je čuju.

Naslovna fotografija: amac.us