Tri godine projekta Bee Connected – Povezivanje sa pčelama i prirodom
Projekat Bee Connected, koji ove jeseni obeležava tri godine postojanja, promovisao je na izuzetno konstruktivan način važnost pčela za očuvanje zdrave životne sredine. Realizovane su mnoge akcije, a priča o značaju pčela počela je da dopire do sve više ljudi.
Sabina Kerić iz organizacije Ekonaut, u razgovoru za City Magazine podseća da je ova organizacija sa partnerima iz kreativnog haba Nova Iskra pokrenula projekat Bee Connected u oktobru 2018, u okviru inicijative Švedskog instituta Food For Tomorrow, i uz podršku ambasade Švedske u Beogradu.
„Kroz praktične korake ekosocijalnog preduzetništva promovišemo važnost pčela i drugih oprašivača za sistem proizvodnje hrane i očuvanje životne sredine. Ovi insekti imaju veliki uticaj na naš život jer su nezamenljivi, nevidljivi saveznici koji pomažu razmnožavanje biljnih vrsta, da nema njih ne bi bilo većine voća i povrća koji su naša hrana.“
Povezani članci
Sabina Kerić navodi i da su u okviru Bee Connected, za ove tri godine predstavili načine kako javnost može da se uključi u projekat i započeli kampanju o važnosti pčela i oprašivača.
„Svako može barem sadnjom medonosnih biljaka da pomogne pčelama. Zato smo objavili publikaciju koja ima spisak 100 biljaka koje su zbog polena i nektara značajne kao hrana za oprašivače, tako da svako može pomoći u očuvanju lokalnog biodiverziteta.“
Škola pčelarstva
U prve tri godine realizovanja jedinstvenog i značajnog projekta održana je i škola pčelarstva kroz koju su prošle tri generacije, odnosno 100 osoba. Neki od polaznika ove škole već imaju svoje pčelinje proizvode.
„Odlučili smo se da pokrenemo školu pčelarstva jer smo shvatili da nema puno mogućnosti za osobe koje žele da uče o sistematskom, odgovornom pčelarstvu. Takođe smo 20. maja 2020. godine pokrenuli Incijativu za medonosne bašte, kroz negovanje i zasnivanje površina sa raznolikim biljkama koje cvetaju i hrane pčele. Tokom ove tri godine organizovali smo desetak javnih predavanja iz oblasti pčelarstva, baštovanstva i popularne biologije sa nekim od naših vodećih stručnjaka iz oblasti proučavanja pčela, kvaliteta meda, pejzažne arhitekture i hortikulture. Sva ova predavanja su na našem Ekonaut Youtube kanalu.“
Razvoj projekta
Sabina Kerić navodi i da je organizacija Ekonaut, radeći na Bee Connected projektu, do sada realizovala i značajne saradnje.
„Pored Švedskog instituta i Ambasade Švedske u Srbiji bez kojih ne bismo mogli da pokrenemo projekat, sa nama je od početka Nova Iskra kreativni hab u čijem prostoru smo formirali baštu koja demonstrira principe zelenih površina koji podstiču biodiverzitet, i gde često držimo predavanja i edukacije.”
Naša sagovornica dodaje da su uputili poziv na početku projekta, 2018, i imali sreću da se na njega odazove kompanija Kreativa Unlimited koja je prepoznala značaj teme.
„Na krovu zgrade u kojoj su prostorije ove kompanije zasnovali smo mali pčelinjak koji nam služi i kao učionica za polaznike škole pčelarstva. Zatim, zahvaljujući fondaciji Heinrich Boll Stiftung 2019. godine objavili smo publikaciju sa 100 medonosnih biljkaka, i počeli edukaciju u pčelarstvu za nezaposlene osobe. Takođe, već dve godine imamo podršku Sekretarijata za životnu sredinu grada Beograda.“
Sabina Kerić ističe i saradnju sa Beogradskim udruženjem pčelara i pčelarom Slađanom Simonovićem, koji je jedan od osnivača Beogradskog udruženja pčelara i mobilne ekipe za spašavanje feralnih rojeva pčela.
„On nam je dosta pomogao da osmislimo projekat u samom startu i sprovedemo najvažnije aktivnosti. Takođe smo jako zahvalni što smo uspeli da ostvarimo saradnju sa naučnicom, biološkinjom Jovanom Bilom Dubaić koja je nas, naše polaznike i članove dosta edukovala o biologiji i raznovrsnosti sveta pčela. Ove godine smo počeli saradnju sa udruženjem HabiProt iz Novog Sada koje je osnovano od strane biologa entomologa i bavi se biodiverzitetom insekata.“
Projekat BeeConnected duguje zahvalnost i Nini Martinović i timu agencije Kreativa Unlimited koji su osmislili medijsku kampanju 2019. godine. „Nažalost Nina Martinović više nije sa nama, preminula je ove godine i to je veliki gubitak za sve nas, nastavljamo saradnju sa njenim timom na ovoj temi ali možda i nekim novim projektima iz oblasti zaštite životne sredine.“
U priči o razvoju projekta Sabina Kerić ističe i da im je naruku išlo i to što su pčele globalno proglašene za najvažnija bića na planeti pa je javnost postala zainteresovana za ove teme.
„Prošle godine smo u saradnji sa Marka Žvaka Youtube kanalom napravili dokumentarac o gradskim pčelama gde smo snimili dosta naših aktivnosti i predstavili kakva je situacija sa pčelama u Beogradu, kao i razgovore sa naučnicima sa kojima smo sarađivali. Ovaj video je pogledalo preko 20.000 ljudi do sada.“
Reakcije
Sagovornica City Magazina dodaje i da su dosadašnje reakcije javnosti i medija na projekat koji se bavi pčelima i ekologijom bile raznolike.
„Očekivali smo da će se više društveno-odgovornih kompanija, naročito inostranih koje imaju slične projekte u drugim zemljama, priključiti ovom projektu, ali posle kontaktiranja i upita koje smo imali od njih, shvatili smo da osim retkih izuzetaka ne postoji kultura korporativnog ulaganja u inovativne projekte, ni bazično razumevanje za teme iz oblasti životne sredine. Jedan od razloga je što se ljudi instinktivno plaše pčela i insekata u svojoj blizini, a poslovni ljudi ne vide preveliki interes i PR doseg od toga da postave hotele za insekte ili sponzorišu košnice, zasnivaju zelene površine koje podstiču biodiverzitet ili toga da podstaknu nezaposlene da se edukuju u pčelarstvu.
Sa druge strane, zainteresovanost i entuzijazam pojedinaca, običnih građana, prijatno nas je iznenadila u masovnosti i želji da uče o ovim dragocenim bićima, zasnivaju medonosne bašte i slično. Stalno dobijamo puno poruka putem društvenih mreža, traže nam savete, ili se zahvaljuju na informacijama koje delimo kroz predavanja i edukaciju.“
Sabina Kerić kaže i da je publikacija na srpskom jeziku koja sadrži listu 100 biljaka za pčele (a koja je objavljena u sklopu BC projekta) digitalno preuzeta preko 3000 puta, a čitav štampani tiraž od 1000 primeraka je vrlo brzo podeljen.
„U komunikaciji sa različitim ljudima shvatili smo da zapravo kod nas imate pčelare koji ne znaju da postoje i druge vrste pčela osim medonosnih. Samo u Beogradu ih imamo oko 250, one ne skupljaju med ali oprašuju nekada i mnogo više i bolje od medonosnih pčela. U Srbiji je zabeleženo oko 850 oprašivača, što nije mali broj. Kada se pogledaju neke druge zemlje i gradovi u Evropi vidi se da oni sistematski neguju lokalni biodiverzitet. Kod nas se o tome, nažalost, malo zna.“
Planovi
U priči o planovima Sabina Kerić navodi da se naredne godine nastavljaju sve dosadašnje aktivnosti Bee Connected projekta, ali će se više pažnje posvetiti temi drugih oprašivača.
„Nisu medonosne pčele najugroženije. Postoji puno vrsta na koje ne obraćamo pažnju (reč je o veoma značajnim vrstama koje izumiru), a koje su veoma značajna karika u prirodnim sistemima, lancima ishrane i oprašivanju biljaka. Nastavićemo da podstičemo zasnivanje zelenih površina sa ekosistemskim uslugama. Ako znamo kako da zaštitimo i razvijemo cvetne površine sa vrstama atraktivnim za pčele, tako da imaju dovoljnu količinu nektara i polena, u oblastima kao što su poljoprivredne površine, privatni i javni vrtovi, ivice puteva, industrijske i komercijalne zone značajno poboljšavamo životne uslove pčela i drugih oprašivača.“
Ekonaut najavljuje
„Udruženje Ekonaut već godinama radi na predstavljanju i istraživanju koncepta baštenskih zajednica kroz organizovanje javnih događaja, predstavljanje primera dobre prakse iz inostranstva i podsticanje osnivanja baštenskih zajednica u Beogradu. U 2022, zajedno sa partnerima fokusiraćemo se na konkretne javne politike, i kroz saradnju sa stručnjacima i građanima doprineti realizaciji sistemskog rešenja za upravljanje površinama koje nisu privedene nameni, a mogu da imaju brojne koristi za lokalne zajednice i grad u celini“, najavljuje Sabina Kerić.
I dodaje da se projekat odvija u Beogradu, ali su dobrodošle i inicijative iz drugih gradova u Srbiji sa kojima bi Ekonaut uspostavio saradnju i pružio im podršku.
Detalji o ovom projektu mogu se videti na https://ekonaut.org.
Fotografije: Biljana Marković
Povezani članci
Ostali članci
