#172 City Magazine // Škola

Dugo mi je trebalo da naučim da ne odustajem na preprekama. Kao jedino dete, maženo i paženo, imala sam sve pre i nego što bih zatražila. U surovom svetu nije tako. Moraš da tražiš i moraš da se boriš za ono što želiš. Dugo sam u toj igri bila anti-talenat. Kad bih naišla na NE, odmah sam se povlačila. Da tražim – to je za mene bio blam. Ipak, bilo je tih par ljudi u mom životu od kojih sam naučila kako da, što bi se reklo, proteram svoje. Da ne pristajem na „ne”, „ne može”, „da odgodimo”, „da pomerimo”. U stvari trebalo se izboriti sa ljudima koji nisu imali volje, snage, energije da nešto završimo. Jer je lakše bilo odustati.

Promenila sam svoju prirodu ne pristajući na to. Govorila sam hajde da ipak pokušamo, i opet, i opet. Ono što želimo moramo stvoriti sami, inače, ko će? Još jedna stvar u vezi sa ovim je veoma važna. Reći „ne znam” bez straha. Ne znam kako ću, u stvari, nemam pojma, ali hoću, probaćemo, nije reč o atomskoj fizici. Ne znam kako ću, ali ću dati sve od sebe da to izvedem. Možda i nije nemoguće kako se čini. Neprocenjivo!

Tome treba da uče decu u školama.