Da li zbog proleća i ovog sunca koje nam dolazi na kašičicu, da li zbog toga što smo faze očaja i beznadežnosti već prošli, što se kulminacija desila ili smo je tek malo odložili, čini mi se da se stvari pomeraju sa mrtve tačke. Kao da tračci nekog blagog optimizma počinju da se probijaju u misli. A svi znamo koliko je i tračak nade da će biti bolje zapaljiva stvar i vodi direktno u euforiju i nerealna očekivanja. Ipak, ne treba se odupirati, nego prepustiti sa nadom da se nećemo baš totalno razočarati.
Beograd mi se ovih dana svideo – u toku je izložba Goranke Matić u MSU, na Danima Beograda otvorena je izložba Novi talas u Beogradu – Paket aranžman. Neka druga vremena, druga kultura, ona urbana i sa stavom. Ona koja ima bubanj i električnu gitaru. I bilo je nekog lepog i pristojnog sveta, rok svirka mladih klinaca i njihovih drugara koji su skakali u publici. Potpuno suprotno od ovoga što nam se servira i što nas okružuje. Možda smo malobrojni, ali nas ima i stasaju nove generacije. Možda i neki njihov Novi talas.
Očekuje nas Fest, sprema se EXIT, stižu mejlovi koji najavljuju događaje, stvari se komešaju, nada se probudila.
Ostali članci
Kako produženi vikend utiče na zdravlje?
Trenutno nema komentara! Budite prvi