Kad se od šume ne vidi drvo: Pando, najteži organizam na svetu, uspešno se oporavlja
Šume jasike uobičajene su na severnoj hemisferi. Posebno su lepe u jesen, kad se bela kora ovog drveta nađe u senci jarko žutog ili narandžastog lišća. Ali, ono što vidimo na površini može biti samo mali deo velike priče koja se krije u zemlji. Nijedna šuma, na primer, ne može da se uporedi sa Pandom, skupinom drveća iz savezne američke države Juta.
Pando na prvi pogled izgleda prosečno, ali naučnici su otkrili da zapravo predstavlja jedinstven organizam. Stabla koja čine šumu su varka. Izrasla su iz jednog ogromnog korena i predstavljaju jednu biljku, a molekularne analize su potvrdile da među njima nema nikakve genetske razlike.
Pando se prostire na više od 40 hektara, što ga čini drugim najvećim organizmom na svetu. Veću površinu, na sličan način, zauzela je samo gljiva medenjača iz Oregona, ali ni ona, sudeći prema pouzdanijim podacima, nije teža. Procenjuje se da ukupna masa Panda, sa oko 47 000 mladica, iznosi više od 6000 tona.
Povezani članci
Uobičajeno je da nas drveće oduševljava veličinom, ali za biljku takve mase potrebni su milenijumi da se razvije. Na površini su, tokom hiljada godina Pandovog postojanja, rasla i venula mnoga stabla, dok se koren održavao. Iako se ne zna koliko je tačno stara, ova drevna biljka postala je dobar kandidat za titulu najstarijeg organizma na planeti.
Međutim, koliko god da je koren impresivan, pojavio se strah da odumire. Mladice biljaka koje rastu iz njega nazivaju se klonovima i tek kada se jasika razmnoži iz semena može se govoriti o dve nezavisne jedinke. U poslednjoj deceniji prošlog veka prvi put je primećeno da je mladica sve manje, kao i da je površina koju Pando obuhvata počela da se smanjuje. Nešto nije bilo u redu.
Pre nekoliko godina mediji širom sveta preneli su da džinovski organizam kopni i da je za to odgovoran čovek. U tim vestima bilo je senzacionalizma. Koliko god da je Pando otvoren za mnoge negativne uticaje – kroz njega prolazi čak i autoput, oseća se dobro. Ispostavilo se da su mu pretila samo posredna delovanja čoveka.
Kada su ljudi istrebili velike predatore u okolini, poput vukova, broj jelena značajno se povećao, a mladice su pored njih brstile i domaće životinje. Naučnici su posumnjali da to presudno utiče na rast novog drveća, zbog čega su 2013. godine ogradili jedan deo šume i učinili ga nedostupnim za biljojede. Godinu dana kasnije ograđena je još jedna površina, s tim što se na njoj na različite načine dodatno pospešivao rast mladica. Ubrzo, postalo je jasno da se jeleni moraju držati na odstojanju i da je to sasvim dovoljno da drevni organizam ponovo procveta.
Početkom ove godine, na sajtu udruženja Grand Canyon Trust, objavljen je katalog fotografija koje pokazuju da se Pando uspešno oporavlja (jednu od fotografija možete videti i u okviru ovog teksta). Lokacije su posećivane i fotografisane tokom dužeg vremenskog perioda, čime su prikupljeni neosporni i očigledni dokazi da mladice bez problema rastu na ograđenim površinama.
Pando se sa latinskog prevodi kao „ja se širim“, a džin, u skladu sa svojim imenom, namerava da nastavi u tom pravcu. Ujedno, dobar je podsetnik da napori za zaštitu životne sredine mogu dati odlične rezultate. Svaka naredna jesen sa njim verovatno će biti sve lepša.
Izvori: sciencemag.org, smithsonianmag.com, grandcanyontrust.org, doi.org/10.1371/journal.pone.0203619
Naslovna fotografija – sciencemag.org
Povezani članci
