Lekovita izgubljenost u šumi

Nemačka reč waldeinsamkeit u bukvalnom prevodu znači samotna šuma, a označava stari i veoma rasprostranjen običaj u Nemačkoj. Reč je o usamljenom šetanju po šumi koje donosi mir i spokoj, rasterećuje i lišava stresa. Ovog proleća, nakon mučne godine pandemije i zatvaranja, rekreacija sa duhovnom dimenzijom (za koju samo Nemci imaju posebnu reč) ponovo je veoma popularna.

Deo tradicije

U nemačkom jeziku postoje mnoge autohtone reči koje opisuju složene emocije. Tako je wanderlust želja za putovanjem, fernweh je sličnog značenja i označava čežnju za dalekim krajevima, a heimat označava otadžbinu, ali i emocionalnu vezu sa zavičajem. Waldeinsamkeit je takođe arhaična i jedinstvena reč – označava posebnu životnu filozofiju i predstavlja potragu za specifičnim uzvišenim osećajem koji donosi izolacija u šumi, osluškivanje prirode i sopstvenih misli.

Valdajnsamkajt, hodanje po šumama u potrazi za unutrašnjim mirom, deo je nemačkog identiteta, običaj koji Nemci praktikuju odavno. Šuma je bila čest motiv u bajkama braće Grim (koji su se naslonili na lokalna predanja) kao i u delima romantičara Getea, pisca Hermana Hesea, filozofa Hajdegera. I mnogi drugi slavni Nemci su nadahnuće i snagu potražili u šumi, a jedan od bestselera novijeg datuma, naučni priručnik Tajni život drveća napisao je nemački inženjer šumarstva Peter Voleben. U njemu on navodi mnoga interesantna otkrića – o tome šta drveće oseća, kako komunicira među sobom, te kako reaguje na razne nadražaje iz okoline.

Istraživanje koje je prošlog leta objavio Evropski šumarski Institut u Bonu pokazalo je da su se tokom prošle godine posete šumama u području u Severnoj Rajni-Vestfaliji udvostručile. Gradsku izolaciju koju je uzrokovala pandemija Nemci su lakše podnosili povremenim odlascima u prirodu. Trend se nastavio i ove godine, i sve je više onih koji redovno praktikuju samotno šumsko hodanje.

Popularna odredišta

Ljubav prema šumama u Nemačkoj ne iznenađuje – čak 33% zemlje je pod šumama (11,4 miliona hektara). U nemačkim šumama je oko 90 milijardi mladih i starih stabala, i oko 1.215 biljnih vrsta. 

Jedna od najpopularnijih šuma je Švarcvald (Crna šuma) poznata po tamnim četinarima, odsustvu sunca i posebnom miru. U šumi su i stabla breze, bukve, hrasta i mnoge druge vrste drveća. Zanimljiva je i fauna – ovde se može videti najbrža ptica na svetu, soko peregrin, kao i najmanja sova u Evropi, sova pigmej.

Senovita šuma sa divljom lepotom danas je zaštićena oaza netaknute prirode. Nacionalni park Švarcvald, prvi nacionalni park u Baden-Virtembergu otvoren je 1. januara 2014. godine, i prostire se na oko 10.000 hektara između Baden-Badena i Frojdenštata.

U Švarcvaldu se može pešačiti po mnogim uređenim stazama. Gusta mreža ovih staza povezana je sa selima i vrhovima brda. U ovoj regiji se nalazi i  Baden Baden, grad sa 14 lekovitih termalnih izvora, prelepi istorijski gradić Frajburg, kao i Triberg – najveći vodopad u Nemačkoj. Tu su i dvorac Lihtenštajn i izvorište reke Dunav. Misteriozna tamna šuma našla se u mnogim nemačkim narodnim bajkama, ovde su u 17. veku izumeli sat sa kukavicom, a pre više od sto godina nastala je i čuvena Švarcvald torta – poslastica sa čokoladom, višnjama i slatkom pavlakom.

I u drugim delovima Nemačke postoje popularna planinska odredišta sa divnim šumama, idealnim za duge šetnje. U Bavarskoj, na jugoistoku Nemačke, nalaze se čak tri nacionalna parka, a jedna od najpopularnijih šuma u bavarskim Alpima je Čarobna šuma (Zaubervald).

Ova šuma puna je visokih borova, i ispresecana potocima koji izviru iz plavog jezera Hinterze. Nalazi se nedaleko od planinarskog sela Ramzau, a Bavarska državna kancelarija za životnu sredinu proglasila ju je jednim od najlepših geotopova Bavarske.

Uzbudljivo i relaksirajuće šumsko osamljivanje moguće je i u šumi Sprivald, na samo 100 kilometara južno od Berlina. Prelepu šumu koja se u pokrajini Brandenburg prostire na 484 km², UNESCO je 1991. godine proglasio rezervatom biosfere. Močvare koje presecaju čitavu šumu čine sistem od preko 200 malih kanala, i posebno je uživanje ovde se provozati čamcem.

Fizička i duhovna aktivnost

Mnogi Nemci navode da je šumska usamljenost lek za stres, neophodna aktivnost u brzom i napetom vremenu u kom živimo. Navode i da ih duge šetnje na čistom vazduhu sa pogledom na prelepe prizore opuštaju, umiruju i pomažu im da izoštre fokus – da se usredsrede na ono što je zaista bitno. Tokom šetnji na površinu isplivavaju najrazličitija osećanja – melanholija, zapitanost, uteha, nada… Šumske šetnje regenerišu, a njihovo redovno praktikovanje je pravi način da se posvetite sebi.

Fotografije: Unsplash