Digitalno doba promenilo i odnose bliskosti među ljudima
Digitalno doba promenilo je način komunakcije, ali i odnose bliskosti među ljudima, pa je sve više onih koji iskazuju emocije na društvenim mrežama, a izbegavaju direktne kontakte, zaključak je tribine „Na kafi sa psihologom“, koja je održana pred prepunom salom Dorćol Platza na temu „Ljubav(i): Šta je ljubav? Šta je iluzija o ljubavi?“.
„Internet služi da nam olakša život, a ne da zameni realnost i pruži osećaj lažne intimnosti. Digitalno treba da nam bude alatka, a ne štap na koji se oslanjamo umesto da hodamo“, rekla je autorka zbirke priča „Samodisciplina“, Olivera Mitić. Ona je kazala da je poželjno da se ljudi za korak vrate u „analogno“, jer odrastaju jako usamljene generacije koje pate za pravom bliskošću, u stalnom su strahu od ljubavi, i nisu u stanju da se otvore dovoljno da prime i pruže ljubav.
„U građenju iskrenih odnosa ljude parališe strah od pogrešnog izbora, ali toga ne treba da se plaše jer tako upoznaju sebe, emotivno odrastaju. Ne bi trebalo da nas strah od pokazivanja emocija sprečava da uđemo u odnose sa drugim ljudima“, rekla je Mitić.
Povezani članci
Dramaturg i osnivač Mikser hausa, Ivan Lalić smatra da nije dobro što ljudi na društvenim mrežama postaju voajeri svojih i tuđih života i da veliki broj mladih voajeriše na društvenim mrežama tražeći tako otklon od emocija. On je kazao da su strast i snovi dobar pokretač i u poslu i u ljubavi, ali da dolaze nove generacije koje su racionalnije.
Dr Ana Đorđević, psihološkinja Instituta za filozofiju i društvenu teoriju smatra da se ljubav danas sve više romantizuje i idealizuje i da je to razlog mnogih razočaranja. Prema njenim rečima, deca uče od roditelja šta je ljubav, ali ne kroz lekcije, već kroz njihov međusobni odnos, ali i kroz odnos prema deci.
„Pravo naše iskustvo ljubavi je posmatranje odnosa među roditeljima i bliskost koju imamo sa njima. Odrastanjem treba da naučimo kako da volimo i prihvatamo sebe, kako da ljubav kojom smo učeni damo sebi. Ako to ne naučimo ostajemo usamljeni, otuđeni, ne možemo da uspostavimo bliske odnose sa drugima“, rekla je Ana Đorđević. Ipak, kada veza ili brak zapadne u izvesnu krizu, ljudi ostaju u disfunkcionalnim vezama kako bi izbegli bol od izlaska iz odnosa ili bol koji mogu naneti drugoj osobi.
Tribina Hemofarm fondacije „Na kafi sa psihologom“, čiji partneri su Filozofski fakultet u Beogradu i Art Komuna Dorćol Platz, deo je kampanje za borbu protiv depresije i stigme Nesalomivi.
Ukoliko se osećate loše, prazno, usamljeno, nemojte da čekate da prođe. Pozovite SOS liniju za borbu protiv depresije i stigme 0800 001 002 ili pošaljite mejl na podrska@nesalomivi.rs i razgovarajte sa stručnjacima, psiholozima i psihijatrima. Oni su tu da vas saslušaju, razumeju i ohrabre. Pomoć i podrška su besplatni, anonimni i dostupni 24/7.
Povezani članci
