Casa Malaparte – jedna od najlepših kuća na svetu
„Liberina vila Malaparte je privatna. Ona je kuća paradoksa. Ona je objekat koji obuzima. Ona je puna priča bez ponavljanja. Ona je napuštena relikvija ostavljena na vrhu nakon što su se mora srušila. Ona je sarkofag nežnog plača. Ona šapuće o neizbežnim odredištima.” , rekao je John Quentin Hejduk .
Istorija duga osamdeset godina
Casa (kuća) ili villa (vila) Malaparte je remek-delo arhitekture, i ujedno jedan od najboljih primera italijanske moderne arhitekture. Locirana je na mestu Punta Massullo, odnosno na istočnoj strani ostrva Kapri u Italiji. Delo je čuvenog arhitekte italijanskog porekla – Adalberta Libera, a konstruisana je oko 1937. godine za ekscentričnog pisca, novinara i diplomatu – Curzia Malaparte, po čijem prezimenu i nosi naziv. Pravo puno ime Malapartea je Kurt Erih Suckert, ali je on prezime Malaparte preuzeo nasuprot prezimenu Napoleona – Bonaparte!
Nakon smrti Malapartea, kuća je dugo bila zapuštena, pa je polako počela da propada i biva vandalizovana. Tako je bilo sve do kraja osamdesetih i početka devedesetih kada je nastupila ozbiljna rekonstrukcija. Malaparteov rođak Niccolò Rositani posebno je zaslužan za temeljnu rekonstrukciju, pa je većina originalnog nameštaja i knjiga ostala na svom prvobitnom mestu. Danas je kuća otvorena samo za specijalne događaje i okupljanja kulturno-umetičkog tipa.
Usamljenost kao inspiracija
Malaparte je želeo da kuća predstavlja njegov unutrašnji svet i reflektuje njegovo emocionalno stanje i karakter, zbog čega i jeste odabrao tako izolovanu lokaciju, odsečenu od čitavog sveta, koja se nalazi na samoj litici i gleda u beskraj. S obzirom na to da je Mussolini proterao Malaprtea u izgnanastvo, kuća ima i simbolički smisao jer je potpuno skrivena, teško pristupačna, i kao da se nalazi na samom kraju sveta.
Inače, tokom kreativnog procesa, između pisca i arhitekte došlo je do svađa oko mnogih idejnih rešenja, zbog čega je Malaparte odustao od saradnje sa Liberom, pa je nastavio izradu kuće sa Adolfom Amitranom, lokalnim kamenorescem.
Konstrukcija za prošlost i budućnost
Kuća je izgrađena na samoj steni, na čijoj se ivici i nalazi. Na visini od 32 metra iznad mora, pogled puca prema zalivu Salerno. Oblik predstavlja crvenu kutiju, čije strme stepenice, nalik onima na piramidi, samo obrnute, vode direktno na krov-terasu kuće. Tamo se nalazi neobičan beli zakrivljeni zid, nalik velikoj apstraktnoj skulpturi. Do kuće se može doći pešice kroz grad, ili zaustaviti brodom u dnu litice, a zatim uspeti uz 99 stepenika uklesanih u stenu.
Vila Malaparte je svojevrstan hibrid klasične i moderne arhitekture: klasičan po svojoj monumentalnosti, a moderan po funkcionalnosti i načinu na koji se građevina nadovezuje na prirodu oko sebe. Jak karakter i geometrija kuće se u isto vreme opozitno, ali i harmonično, uklapaju u specifičan pejsaž. Osim toga, kamen od koga je sačinjena lokalan je i izvučen direktno iz mora na koje sada kuća gleda, zbog čega stapanje objekta sa okolinom ima dodatno posebno značenje.
Enterijer kao umetnost za sebe
Kuća se proteže na tri nivoa. Prvi čine sobe, kupatila i biblioteka, dok se na drugom nalazi veliki salon u funkciji dnevnog boravka i trpezarije. Sav nameštaj dizajnirao je sam Malaparte. Minimalistički komadi su zapravo predimenzionirane sofe i stolice, lampe i sto nalik oltaru, ispred koga se nalazi veličanstveni kamin.
Treći nivo naravno predstavlja ravan krov, iliti terasa sa čuvenim belim zidom. Iz unutrašnjosti kuće se ne može doći do ovog krova-terase. Jedino se preko spoljnih stepenica može uspeti do gore.
Casa Malaparte na filmu
Godine 1961. francuski filmski reditelj Jean-Luc Godard snimio je svoj poznat i umetnički priznat film Le Mépris upravo u kući Malaparte. Ali ona ovde nije bila samo puka lokacija i scenografija, već i jedan od protagonista, pošto je arhitektura zdanja postala neizostavni deo radnje filma.
Čuvena BB (Brigitte Bardot) se u jednoj od scena u toplesu sunča na krovu kuće Malaparte. Na tome joj samo možemo pozavideti i poželeti da jednog dana kročimo u/na ovo čudo arhutekture, već neizbrisivo upisano u istoriju modernih vremena.
Foto izvor za naslovnu sliku: www.hannasroom.com