Kulturne stanice Novog Sada

U susret 2021. godini, kada će biti Evropska prestonica kulture, Novi Sad dobija takozvane kulturne stanice kojima se sprovodi ideja o decentralizaciji kulture. Ovi infrastrukturni projekti podrazumevaju aktiviranje lokalnih zajednica, osluškivanje njihovih potreba i ideja, realizaciju brojnih programa, ali i revitalizaciju napuštenih objekata koji su kulturno i industrijsko nasleđe grada.

Prvi koji je u okviru tog projekta dobio novo ruho jeste dvorac Eđšeg, nekadašnje zdanje Novosadskog streljačkog udruženja, koje je projektovao čuveni arhitekta Đerđ Molnar 1890. godine. Objekat ima dugu istoriju koja beleži dane slave, kada su se u njemu održavali balovi i banketi, ali i godine zanemarivanja koje su ga krajem 20. veka dovele do potpune devastacije. Ozbiljnija rehabilitacija vraća Eđšeg u život 2012. godine, a onaj duhovni udenuo mu je septembra 2018. projekat Fondacije Novi Sad 2021, kad zvanično postaje kulturna stanica.

„Od tada do marta u Eđšegu je održano 1.240 programa sa više od 70.000 posetilaca. Ono po čemu se ova Kulturna stanica izdvaja jeste uključivanje vaninstitucionalne scene i, što je najbitnije, raznovrsnost programa visoke produkcije. Tu se organizuju festivali, izložbe, tribine, radionice, predstave za decu i odrasle, sportski događaji i, naravno, druženja s komšijama. Trudimo se da ovaj dragulj Grbavice pretvorimo u mesto svih generacija i da ovaj prostor bude otvoren za sve”, kaže koordinatorka kulturne stanice Eđšeg Kristina Nestorović.

Kao kulturna stanica sjajno je oživela i takozvana Svilara. Ona je donedavno bila praktično nebezbedna ruševina nekadašnje stare fabrike za bojenje svile. Kao deo prve industrijske zone Novog Sada poseduje potpuno drugačiji vizuelni indentitet od bajkovitog Eđšega. Zanimljivo je i to što je Svilara smeštena u najstarijem i stoga istorijski posebno važnom delu grada – Almaškom kraju, koji kao čuvar DNK grada odoleva tranziciji zahvaljujući entuzijazmu lokalne zajednice koja je i inicirala oživljavanje Svilare.

„O tome koliko je ova ideja bila opravdana govori broj posetilaca u prvoj godini rada. Zabeležili smo više od 45.000 posetilaca na oko 670 programa. Posebno važan za nas jeste rad s decom i mladima. Kulturno nasleđe im se u Svilari ne predstavlja, već se oni pozivaju da ga sami, na svoj način interpetiraju. Niz izložbi, radionica, performansa nastao je na ovaj način, a u tom smislu naglasili bismo nove programske celine Scena je vaša – program namenjen kreativnom izražavanju i aktivizmu đaka, kao i program za najmlađe Svilena subota. Ova kulturna stanica druga je kuća profesora i studenata Akademije umetnosti, a diči se i saradnjom s Francuskim institutom, kao i Ambasadom Nemačke i Gete Institutom”, kaže koordinatorka Kulturne stanice Svilara Violeta Đerković.

Svojevrsni kulturni distrikt Novog Sada jeste i Kineska četvrt na prostoru jedne od najstarijih industrijskih zona – kompleksu Petar Drapšin, koji će biti mesto omladinske kulturne stanice u okviru Kreativnog polisa. U planu je i kulturna stanica (sada Kutak za kulturu) na Klisi, gde pretežno živi romska nacionalna zajednica. Program će tamo većim delom biti usmeren ka njihovim potrebama i idejama. Može se konstatovati da se kultura u Novom Sadu i bukvalno pokrenula, jer na točkovima dolazi u sve delove grada zahvaljujući pokretnoj kulturnoj stanici Karavan. Aktiviran je i Novosadski dečji kulturni centar, kao kulturna stanica za najmlađe, a u planu je i kulturna stanica na Novom naselju, najmlađem i jednom od najudaljenijih delova grada.

Autor naslovne slike: V. Veličković