Moj ubrzani kurs Egipta: Moraš da imaš ili novac, ili poznanstvo
Svako moje putovanje u Egipat završavalo se rečima „Sad i nikad više“, a onda bih se opet vratila tamo, jedva čekajući da avion sleti i da ponovo prolazim kroz iste stvari zbog kojih ću opet u jednom trenutku reći „Nikad više“.
Život je obično takav da posle „Nikad više“ obično usledi još više toga što si se zakleo da više nećeš, pa sam tako uspela da provedem skoro dve godine u Egiptu, napravila kratku pauzu da se odmorim, i spremim se za novu turu života u Egiptu, kojoj se radujem i istovremeno je se užasavam. Život u Egiptu je divan, ako imate luksuz da prema svom raspoloženju dozirate lokalne običaje. U suprotnom, ako ste primorani na češće učestvovanje u egipatskoj realnosti, moraćete da naučite jezik – i verbalni i neverbalni. Pored toga, uvek morate da imate na umu jednu stvar koja bi mogla značajno da vam olakša život, ali kasnije ćemo o tome.
Moj ekspresni kurs arapskog počeo je od obaveznog inšala, reči koju svi dobro znamo, ali čije pravo značenje možete da otkrijete tek u dodiru sa izvornim govornicima. Kada arapski državni službenik kaže inšala ili bukra, inšala (sutra, ako bog da), to bi praktično značilo da bi trebalo da se vratite i sutra – ali posao nećete obaviti. Ni sutra, ni prekosutra, ni nakosutra. Obavićete ga jednom, inšala. Što bi rekao Sloba – malo morgen, ili kad na vrbi rodi grožđe. U arapskoj verziji umesto grožđa koristi se kajsija. „Bukra fi mišmiš“, odnosno „dok ne rodi kajsija“, mada se češće čuje samo „fi mišmiš“. Kada to čujete, već ste jednom nogom zakoračili u prvi krug pakla egipatske administracije, a ako ste mislili da je srpska biroktratija patnja, znajte da naša Mica ubica i njen čuveni jedan papir nisu ni do kolena egipatskoj neumoljivoj službenici koja će vas uz jedno maleš ispratiti iz svoje kancelarije – ne zadugo. Videćete se još mnogo, mnogo puta dok jedno od vas ne posustane. Tri su moguća slučaja razrešenja vašeg birokratskog problema:
- Odustaćete neobavljenog posla i vratiti se u kancelariju kada vas opet primoraju da ganjate taj papir.
- Shvatićete da ste možda na drugom kontinentu, ali da se suštinski niste mrdnuli iz Srbije, te da malo bakšiša može potpuno da preokrene situaciju u vašu korist.
- Dobićete papir bez ikakve intervencije (za te slučajeve sam samo čula, nikad ih nisam doživela).
Kad smo kod bakšiša, činjenica je da je to prva stvar koja vam je jasna već i prilikom najobičnijeg letovanja – par funti rešiće vam bilo koji problem koji imate. Naravno, Egipćani vam to nikada neće reći. I sada sam smešna samoj sebi jer sam, čak i nakon nekoliko letovanja u Tunisu, Maroku i Egiptu umalo poverovala Egipćaninu koji me je uveravao da je Egipat praktično iskorenio korupciju, te bih za podmićivanje mogla da završim i u zatvoru. Na svu sreću, brzo sam se osvestila i shvatila da ću, ako ukinem bakšiš, završiti u ludnici. Kao i u Srbiji, poznanstvo je sve. Moraš da imaš ili novac, ili poznanstvo. Ako neopremljen uđeš u vilajet egipatske birokratije, provešćeš se još gore nego u srpskoj verziji iste.z
Naslovna fotografija: Shutterstock
