Fotografija luna parka na Sajmu iz sedamdesetih vratila je Beograđane u neka lepša vremena

Jedna fotografija objavljena ovih dana na Fejsbuku izazvala je pravi mali talas nostalgije među Beograđanima.

Na njoj – luna park na Beogradskom sajmu krajem sedamdesetih godina. Šarene sijalice, deca i roditelji koji bez žurbe stoje sa strane i posmatraju svoje klince kako se vrte ukrug kao da je to najvažnija stvar na svetu.

I možda baš zato ova fotografija toliko dira ljude. Ne samo zbog luna parka, već zbog atmosfere jednog grada koji je tada delovao sporije, bezbrižnije i nekako toplije.

Mnogi se sećaju odlazaka na Sajam kao posebnog događaja – nije se tamo išlo usput, već planski, porodično, gotovo svečano. Obukla bi se „lepša garderoba“, kupio bi se sok u staklenoj flaši i obavezno bi se tražila vožnja na nekoj od atrakcija koja je delovala ogromno i pomalo strašno.

Taj luna park bio je mnogo više od nekoliko ringišpila i tezgi. Bio je simbol jednog Beograda koji je umeo da uživa u malim stvarima. Grada u kom vikend nije značio bekstvo od stresa, već odlazak među ljude, muziku, miris kokica i svetla koja trepere u sumrak.

Fotografije poput ove podsećaju koliko se promenio ne samo Beograd, već i način života. Nekada su najveća avantura bili vožnja u autićima i tri žetona više koje vam tata krišom kupi kad mama kaže da je dosta. Danas, kada je zabava dostupna na svakom ekranu, deluje kao da je mnogo teže iznenaditi se i iskreno obradovati sitnicama.

Možda zato ljudi toliko vole stare fotografije grada. Ne zato što je baš sve bilo bolje nego danas, već zato što ih podsećaju na vreme kada je život delovao jednostavnije, a sreća bila mnogo manje komplikovana.