“Ja sam te rodila, ja ću i da te ubijem”: Ove recenice ne poznaje svetska medicina a izgovarale su ih samo mame u Srbiji
Ako pitate mame u Srbiji ko najviše voli svoju decu, odgovor je obično brz, siguran i bez dileme: one same. I tu nema dalje rasprave. Ljubav je bezuslovna, briga još bezuslovnija, a kontrola… pa, recimo da je u paketu.
Jer to su te žene koje su vas vodile do treće smene života (i dalje bi, da mogu), proveravale da li ste jeli, javljali se, pokrili, i usput uspele da u trenutku nervnog sloma izgovore rečenice koje bi u svakoj normalnoj zemlji završile u priručniku „šta nikad ne reći detetu“.
Ali kod nas? To su legendarne replike. Kinematografsko nasleđe. Kulturni DNK.
Svi znamo onu klasičnu:
„Ja sam te rodila, ja ću i da te ubijem.“
Rečenica koja zvuči kao spoj porodične ljubavi i kriminalističke pretnje, ali u prevodu znači: „Brinem za tebe više nego što ti ikad možeš da razumeš.“
A tu je i druga liga hitova:
„Od blata ćete da me pravite!“
„Ko je koga rodio, ja tebe ili ti mene?“
„Ja u tvojim godinama…“
I naravno, univerzalni argument koji ruši svaku diskusiju:
„Zato što ja tako kažem!“
To nije rečenica. To je pravni sistem.
Mame iz serija, mame iz života
Ono što je fascinantno jeste da su te rečenice odavno prešle kućne zidove i ušle u pop kulturu. Naša kinematografija ih je samo verno dokumentovala.
Jedna Cakana, koliko god bila „drugačija“, znala je da spusti stvari na nivo egzistencijalne pretnje sa ljubavlju:
„Ja sam te rodila, ja ću i da te ubijem.“
A Seka Salić iz „Ljubav, navika, panika“? To je već posebna škola života. Nema tu filozofije – samo emocija, nervoza i tačna doza pasivne agresije koju svi prepoznajemo iz kuhinje. Pričamo o jedenju džigerice.
I onda sedite i shvatite: ovo nije serija. Ovo je dokumentarac.
Ciklus majčinskih rečenica
Ako bismo napravili naučnu klasifikaciju, majčinske izjave u Srbiji mogu da se podele u nekoliko faza:
Faza 1: Blaga zabrinutost
„Obuj papuče, nahladićeš se!“
Faza 2: Aktivna kontrola
„Gde si pošao tako obučen?“
Faza 3: Emotivna eskalacija
„Nemoj da ti ja uđem u sobu!“
Faza 4: Krizni menadžment
„Dobijaćeš ti svoje kad dođemo kući.“
I naravno, završna forma – ona koja ostaje zauvek urezana:
„Videćeš kad budeš imao svoju decu.“
To je jedina pretnja koja radi i na duži rok i na savest i na karmu.
Ljubav koja viče
Zanimljivo je da sve te rečenice, koliko god delovale dramatično, zapravo nikada nisu bile bez ljubavi. Naprotiv – to je ljubav koja ne zna da bude tiha.
To je ona ljubav koja vas u isto vreme hrani, oblači, kontroliše, psuje i spašava od vas samih.
I možda zato svi mi, koliko god bežali od tih rečenica dok smo mali, jednog dana uhvatimo sebe kako ih izgovaramo.
I to je trenutak kada postane jasno: nismo pobegli ni od čega. Samo smo promenili ulogu.
Jer negde između „Ne ljuljaj se na stolici“ i „Zatvori vrata, nisi rođen u čamcu“, krije se čitava jedna škola života koju niko nije upisao dobrovoljno, ali je svi uspešno završimo.
Sa ili bez papuča.
Nego, koja je vaša ljubavna pretnja iz detinjstva?
Ja sam te stvorila, ja ću i da te rastvorim
Idi gde hoćeš, ali kući nemoj da se vraćaš!
Kao da cujem svoju mamu pa posle sebe pa i moje dete koje isto govori mome unuku..Sve je isto samo se generacije nizu ! Doslovce to su reci nepisane koje dolaze iz srca uma brige i posesivnoso nas majki!
Ne znam moja mama je umrla kada sam bila mala ostalo mi je u secanju samo kada sam dohvatila njenu cigaretu i pravila se da pusim,oda mi je rekla sta radis to koga si pitala,smesta ostavi a ja sam joj odgovorila mama a kako ti, a onda ona meni a to znas da kazes cekaj samo sad ces da vidis i onda sam ja pobegla i sakrila se posle deset minuta ona me zove ajde pile moje necu ti nista nemoj vise to da radis,i nikad nisam a pogotovo da joj odgovorim sto kazu vrwtim rec
Ne bi bilo lose da procitate Tarasa Buljbu i vidite sta je stari Buljba rekao sinu Andreji prije nego sto ga pogubio zbog izdaje.
Prema tome “ja sam te rodio i ja cu te ubiti” nije autenticno nasa narodna izreka, nego napisana recenica velikana svjetske i ruske knjizevnosti Nikolaja Gogolja.