Mala Nica, nekadašnja najlepša plaža u Beogradu: Zaboravljena „rivijera“ ispod Savskog mosta

Leto u Beogradu danas uglavnom vezujemo za Adu Ciganliju i Lido, ali stariji Beograđani često se sa setom prisećaju jedne sasvim drugačije gradske obale – Male Nice.

Bila je to velika gradska plaža smeštena ispod nekadašnjeg Savskog mosta, na prostoru koji danas deluje potpuno nezamislivo za kupanje ili letnji odmor.

U svoje vreme, to je bio pravi mali beogradski „rivijera“ trenutak. Pesak se prostirao duž obale Save, a pogled na grad davao je celom prostoru gotovo razgledničku atmosferu. Ljudi su ovde dolazili da se sunčaju, čitaju, piju kafu, druže se i puštaju decu da se igraju u plićaku. Sava je tada, prema sećanjima mnogih, bila znatno čistija nego danas, pa je kupanje bilo svakodnevna letnja navika.

Beograd, Plaža Mala Nica ispod Savskog mosta 1962. pic.twitter.com/FRpjhxE6j6

— ZAGOR iz SFRJ (@man_norwegian) February 28, 2021

Naziv „Mala Nica“ nije bio slučajan – poticao je od istoimenog restorana koji se nalazio u blizini, a koji je celom prostoru davao pomalo mondenski ton.

Tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, ovo mesto je bilo jedno od najpoznatijih letnjih okupljališta u gradu, gotovo obavezna stanica za one koji su želeli da provedu dan uz reku.

U to vreme, panorama Beograda izgledala je potpuno drugačije. Umesto današnjih mostova i novobeogradskih blokova, grad je povezivao Most kralja Aleksandra, koji je ujedno bio i jedini drumski prelaz preko Save. Nakon njegovog rušenja u Drugom svetskom ratu, prelazak reke dugo je bio moguć samo čamcima, a kasnije i jednom tramvajskom linijom.

Izgradnja novog mosta i kasnija urbanizacija obala postepeno su menjali lice grada. Kada su počeli radovi na nasipima i novim blokovima Novog Beograda, prirodni peščani pojas Male Nice počeo je da nestaje. Betonski zahvati i infrastrukturni projekti zauvek su promenili tok reke i njen odnos sa gradom.

Danas, sa tog istog mesta, pogled “puca” na savremene zgrade Beograda na vodi – simbol potpuno nove urbane ere, koja je izbrisala nekadašnju obalnu idilu. Malo je ostalo tragova tog vremena osim sećanja i priča koje se prenose generacijama.

Na društvenim mrežama i dalje se mogu pronaći emotivne uspomene onih koji su tu provodili detinjstvo ili slušali priče svojih roditelja. Mnogi se sećaju kako se „Sava prelazila bez razmišljanja“, ili kako je reka bila toliko čista da je izgledala gotovo nestvarno. Drugi pamte splavove sa drvenim bazenima i brod-restoran koji je bio deo letnje atmosfere.

I dok se danas na tom prostoru više ne čuje dečja graja sa peska, već zvuk grada i saobraćaja, Mala Nica ostaje jedno od onih mesta koje živi u kolektivnom sećanju Beograda – kao podsetnik na vreme kada je grad imao sasvim drugačiji ritam i odnos prema ovoj reci.