Omiljeno piće stare Jugoslavije pravi se od 12 lekovitih biljaka i “smiruje stomak”: Svaka kuća imala je ovu bocu na vitrini
Neke boce ne zaboravljaš. Ne zato što su stajale na vrhu vitrine pored kristalnih čaša, već zato što su imale priču. Jedna od tih boca zvala se – Stomaklija. Piće koje je nekada bila nezaobilazni pratilac porodičnih slava, prazničnih večera i novogodišnjih okupljanja u bivšoj Jugoslaviji.
U eri kada su se na prazničnom stolu podrazumevali Cockta, Eurokrem i Kraš napolitanke, Stomaklija je bila zvanični saputnik proslava, kafanskih druženja i ozbiljnih obroka. Nastala sedamdesetih godina, njena reputacija brzo je prešla granice običnog pića. Jer Stomaklija nije bila samo rakija – bila je ritual. Piće koje je, kako se verovalo, „smiruje stomak“, pokreće varenje i – što je tada zvučalo kao naučna fantastika – ne izaziva mamurluk.
Rakija s diplomom iz biljne apoteke
Sa 35 do 45% alkohola i pažljivo biranom mešavinom od 12 lekovitih biljaka, Stomaklija je bila nešto poput narodnog biljnog digestiva. Pelin, nana, žalfija, komorač i ostale aromatične biljke davale su joj specifičan gorak ukus koji su neki obožavali, a drugi… ipak nudili gostima. Bilo kako bilo, svi su znali da je u kući ima – posebno za praznike, kada se otvarala za specijalne prilike.
Kako je nestala – i zašto se vraća
Decenijama prisutna svuda – od kafana do kućnih barskih kutaka – Stomaklija je polako nestajala sa tržišta. Slatki likeri i voćne vodke preuzeli su tron, a poslednja boca proizvedena je 2012. godine, kada je firma Prokupac bila na ivici gašenja. Kompleksna proizvodnja i sezonske sirovine nisu više bile „isplative“.
Ipak, nostalgija je tvrdoglava. Od 2023. godine, Prokupac je ponovo aktivan, a Stomaklija je – na radost vernih fanova – vraćena u prodaju. Da li ima isti ukus? Možda. Ali miris te boce, zvuk njenog otvaranja i ono prvo peckanje u grlu i dalje budi uspomene na novogodišnje praznike, dedine kućne slave i neka druga vremena.
Ракија супер,само су претерали са ценом.
Istina
Badelov pelinkovac je jednako dobar ako ne i bolji od stomaklije.
Postoji i “Travarica”, ne znam ko je puni, ali košta oko 700-800 RSD za razliku od “Stomaklije” koja je oko 1.200RSD.
Badelov pelinkovac je možda i bolji od stomaklije i bilježi izuzetno veliku je potrošnja u Hr.
Biljezis i ti bot marketing poene, tamo gde im nije mesto.
Tako je oni koi znaju šta je stomaklija.
ljudi moji jel moguće da vlada ovoliko ne znanje?
badelov pelinkovac je liker a stomaklija je rakija.
stomaklija je bolja. Ko mi ne vjeruje nek se napije od pelinkovca pa da vidi kako glava boli metar oko tebe. Stomaklija je tu mnogo mnogo bolja
Sto se tice zestine u SFRJ Stomaklija je bila djubre kao i vecina alkoholnih proizvoda komunisticke Yugoslavije, pravila se od industriskog alkohola uz dodatak bilja, to su pili samo najgori alkosi. Bilo je samo par proizvoda koji su preziveli i doziveli renesansu to su Vinjak, slovenacka vijamovka (sa kruskom u flasi)tikveska Zolta, takovo Viljamovka badelov brendi, Pelinkovac tj Gorki List i to je to uglavnom
Ti si amater
Ne lupetaj, bukvalno je naveo vecinu brendova ciji proizvodi su valjali, sve ostalo je bilo obicno smece za neuk narod.
O ukusima se ne raspravlja, moguće da je za dotičnog bila djubre ali nije korektno izmišljati ili lupetati, “Stomaklija” je bila mešavina voćnih rakija sa dodatkom lekovitog bilja a ta mešavina je podrazumevala 95% destilata šljive o ostatak od nekog drugog voća… Nikakav industrijski alkohol ili šta slično. I nije tačno da se većina pića proizvodila od industrijskog alkohola, bilo je, recimo Navipov brendi ili, po licenci, Vekija Romana ali većina nije…
P.S. A usput, naslednik Pelinkovca, Gorki list baš nema veze sa originalnim Pelinkovcem već je čista hemija, osnovni sastav je etil alkohol sa dodatkom šećera i vode, te karamel boje, limunske kiseline i ekstrakta 27 lekovitih biljaka…
Crnogorska loza 13. jul, najbolje domace pice svih vremena
Nekad je u toj komunistickoj zemljo pice bilo kvalitetno, a zaboravili ste i ” klekovacu” iz Bajne Baste, sa crveno vostanom zastitom na cepu…Vinjak jeste dobar, ali ono je bilo bolje..U toj zemlji je bilo nase domace. Sada jedemo stranu hemiju, a ne znamo ni sta ima unutra. AIi ne samo mi to ceo svet jedno veliko trziste svega izmesanog. Za nesto je dobro, za nase proizvodjace i nas kao kupce losr.
Naša kuća nikada nije imala ovo.
Bljak,buckuris.
Ne znam kakav je status nekada imala, ali ja je kupim povremeno i prija mi.
Tako je oni koi znaju šta je stomaklija.