Bolest sa hiljadu lica, zbog koje sopstveni imuni sistem napada zdrave organe

Lupus je autoimuna bolesti od koje boluje oko pet miliona ljudi širom sveta. Njegov puni naziv je sistemski eritematozni lupus, a ova dijagnoza se kod skoro svakog pacijenta manifestuje na drugačiji način, mada najčešći simptomi su promene kože na licu (eritem lica poput leptira) ili na delovima tela koji su direktno izloženi sunce, umor bez obzira na napor i probleme sa koncentracijom i povišenom telesnom temperaturom, dok veliki broj pacijenata ima bolove ili otoke zglobova uz jutarnju ukočenost zahvaćenih zglobova.

“Lupus na latinskom jeziku znači vuk. Na ovaj način su doktori u prošlosti označavali prisustvo crvenkastih promena na koži najčešće lica ali i drugde po telu, koje su u najtežim slučajevima ostavljale veoma ružne ožiljke (izgled ugriza vuka). Još u prošlom veku, stečena iskustva su pokazala da ovo oboljenje ne zahvata samo kožu već i unutrašnje organe”, kaže prof dr Dušan Stefanović, reumatolog za N1.

On objašnjava da oboljenje nije tako retko najviše dokaza je pružila upotreba karakterističnog testa – nalaz tzv. lupus ćelija u krvi, koga su grupa lekara uveli krajem pedesetih godina u Mayo klinici u Americi. To je omogućilo da se bolest prepoznaje i u osoba bez jasnih simptoma i znakova.

“Danas još uvek sa sigurnošću ne možemo da tvrdimo koji su uzroci ove bolesti. Ono što je evidentno je da više faktora učestvuje u njenom ispoljavanju: nasledna sklonost, hormoni, stres itd. Redosled dogadjaja je taj da u predisponirane osobe pod uticajem najverovatnije faktora iz spoljne sredine dolazi do ispoljavanja serije grešaka u funkcionisanju imunološkog sistema čiji je zadatak da štiti organizam od štetnih agenasa iz spoljne sredine”, objašnjava profesor Stefanović.

Kako prepoznati bolest?

Prema rečima profesora Stefanovića, najkarakterističnije su kožne promene među kojima leptirasti eritem na licu, prisustvo „ranica“ u usnoj duplji, okruglic crvenkasti pečati po koži sa beličastim ljuspama – diskoidni lupus i fotosenzitivnost.

Crvenilo na obrazima i korenu nosa (oblika leptira) uz poštedu nazolabijalnih brazdi je „zaštitni znak“ bolesti. Takođe u ovih osoba prisutna je izrazita preosetljivost kože pri izlaganju sunčevim zracima (fotosenzitivnost).

“U preko četiri petine bolesnika se ispoljavaju bolovi i/ili otoci perifernih zglobova a u manjem broju smetnje cirkulacije u predelu prstiju šaka i stopala (bledilo kože pri izlaganju hladnoći – fenomen Rejno). Zahvatanje krvnih sudova bubrega i centralnog nervnog sistema zapaljenskim procesom dovodi i do oštenjenja strukture i funkcije ovih organa. To se može manifestovati otocima ekstremiteta, povećanim krvnim pritiskom, glavoboljama, depresijom i paralizom pojedinih nerava”, naglašava profesor Stefanović.

Kako se danas leči ova bolest

“Značajne pomake u terapiji ove bolesti ću ilustrovati podacima koji se odnose na preživljavanje u poslednjih pet decenija. Tako je godine 1955. petogodišnje preživljavanje bilo samo u polovine bolesnika a danas gotovo svi prežive 5 godina od početka bolesti. Šta više, danas, preko 90% bolesnika preživljava 15 godina od početka bolesti”, ističe sagovornik za portal N1.

On dodaje da ovi podaci govore da je za relativno mali broj obolelih lupus i danas smrtonosna bolest, a najčešći uzroci smrti danas su komplikacije prerane ateroskleroze i infekcije. U pristupu terapiji ovim bolesnicima ističemo značaj opštih mera higijensko-dijetetskog režima života kao što su izbegavanje premora, stresa i direktnog izlaganja ultravioletnom zračenju.

“Veoma je važno da se pri izlaganju suncu koriste kreme za kožu sa visokim zaštitnim faktorom (preko 50). Takođe treba prilagoditi način ishrane upotrebom namirnica bogatih nezasićenim masnim kiselinama. Treba naglasiti i da je potreban oprez sa hormonskom kontracepcijom, primenom hormonske terapije posle menopauze i pri primeni vakcina”, navodi profesor.