Najčešće laži koje roditelji pričaju deci

Verovatno ne postoji roditelj na ovom svetu koji nikada nije slagao svoje dete, ili makar malo „izmenio“ istinu ili izostavio neke detalje. To se uglavnom čini iz najbolje namere, kako ih ne bismo uvredili, naljutili ili rastužili, ali efekat nije uvek baš tako dobar kao što se nadamo.

Da li baš treba uvek da budemo iskreni prema deci, bez obzira na temu i situaciju? Odgovor nije tako jednostavan, jer oni nisu još uvek zrele osobe i ne shvataju sve na isti način kao mi. Treba biti obazriv i svestan njihovih osećanja, ali nije ni svaka laž dobra, ma koliko dobronamerna da je ideja. Ovo su neke od laži koje smo skoro svi čuli od svojih roditelja baš iz tog razloga.

„Ovo je najbolji crtež koji sam ikada video.“

Deca vole da roditeljima pokažu sve što naprave i uvek traže neku vrstu odobravanja, a roditelji znaju da preteraju u tome. Oni će često nešto što su deca nacrtala nazvati „najboljim ikada“ u strahu da ih ne obeshrabre i uvrede. Međutim, preterane pohvale mogu imati suprotan efekat, odnosno deca će pomisliti da sve što naprave donosi istu reakciju i prestaće da se trude, već će automatski očekivati hvalospeve. Naravno da treba da pohvalimo trud i zalaganje, samo ne treba preterivati sa komplimentima, već se uvek osvrnuti na ono pozitivno, bez ikakvog odlaska u krajnosti.

„Ta hrana je preukusna.“

Ovde je sličan slučaj sa prethodnim, jer pravljenje hrane je još jedna oblast u kojoj deca mogu da iskažu kreativnost i želju za istraživanjem novih kombinacija. Roditelji po navici kažu da je hrana odlična, bez obzira na to kako je zaista ispala. Probajte da izbegnete „presudu“ i ocenjivanje hrane kao takve, već pohvalite sve ono što je dobro i motivišite decu da nastave to da rade i budu još bolji. Istaknite kako su dobro iseckali nešto, da je odlično što su uključili sveže povrće na tanjir ili da vam je drago što žele da pomognu u kuhinji. Uključite ih u svoje pravljenje jela i dajte im da probaju sve tokom pripreme, kako bi razvili bolji osećaj za kombinovanje ukusa.

„Nemamo više kolačića.“

Svima nam je ponekad dosta raspravljanja sa decom oko toga zašto ne bi trebalo da jedu još kolača, ili grickalica, i onda im jednostavno kažemo da ih nema više u kući. Psiholozi kažu da je za decu bolje da čuju istinu, a da im roditelji pomognu da se izbore sa tim razočaranjem kroz objašnjenja, jer će tako efekat prvog većeg razočaranja u životu biti mnogo manji. Mentalni razvoj se stimuliše na taj način, ali ako im baš jednom ili dvaput kažete da nema kolača, to neće biti toliko strašno.

„Pas/mačka/ribica samo spava.“

Smrt je neizbežan deo života, ali to nimalo ne olakšava razgovor o njoj sa mališanima. Neki će imati sreću da se sa njom susretnu tek kasnije, ali u nekim slučajevima to se može desiti i dok su mali. Ukoliko je u pitanju smrt kućnog ljubimca, psiholozi tvrde da ne treba lagati kako samo spavaju ili su otišli na neku farmu, već im treba objasniti istinu. Iako su roditelji zabrinuti, decu to ne pogađa na isti način i značiće im da mogu da postavljaju pitanja na koja će dobiti iskreni odgovor, a to je uvek lakše učiniti kada je u pitanju ljubimac, a ne neko iz porodice.

„Ne znam.“

Deca istražuju svet i uvek pronalaze nešto novo što ih interesuje, a što ne poznaju dobro. Tada na scenu stupaju pitanja za koja se ponekad čini da im nema kraja. Zato se dešava da roditelji kažu da ne znaju odgovor na nešto samo zato što su izgubili strpljenje, a to može da decu odvrati od saznavanja novih stvari. Uvek treba negovati i podsticati njihovu radoznalost i želju za povećanjem znanja. Ako zaista ne znate odgovor na neko pitanje, onda je u redu reći da ne znate, ali ponudite da zajedno potražite odgovor pitajući nekog trećeg, ili pretragom na internetu. U redu je da deca budu svesna da ni vi niste sveznajući, ali pokažite želju da im pomognete u novim otkrićima.

Izvor: Insider

Fotografije: Unsplash