Četiri razloga zbog kojih bi trebalo da izbegavate brzu hranu
Iako brza hrana neretko biva sjajno rešenje na pauzi za ručak ili večernje druženje, važno je znati na koje načine ona loše utiče na organizam.
Čini se da je brza hrana na svakom ćošku, međutim redovno naručivanje visokokalorične brze hrane nije najzdraviji ibor.
Možete dobiti na težini
Jasno je da obroci u restoranima brze hrane, poput hamburgera, pomfrita ili gaziranih pića, mogu dodati čak 1000 kalorija u jednom obroku. Naročito koliko birate veće porcije, kalorije koje unosite prilikom konzumiranja brze hrane znatno su veće od dnevne doze koja vam je neophodna na dnevnoj bazi, što prethodi gojenju.
Unosićete manje vlakana
Ako većina vaših obroka dolazi iz restorana brze hrane, velike su šanse da vaš unos vlakana ne ispunjava preporučene smernice. Relativno niska dostupnost celih žitarica, orašastih plodova, semena i često konzumiranje brze hrane otežava vam da zadovoljite potrebe za vlaknima. Ishraba sa malo vlakana može imati posledice po vaš gastrointestinalni sistem, uključujući i zatvor. Takođe, unos vlakana u poželjnim količinama smanjuje rizik od raka debelog creva i potencijalno snižava holesterol u krvi.
Rizik od povećanja holesterola
Jedan od problema većine restorana brze hrane jeste velika količina zasićenih masti koja se dodaje svakom obroku. Na osnovu ishrane od 2.000 kalorija, maksimalna granica za zasićene masti je 22 grama dnevno. Lako možete da pojedete 75 procenata ili čak i više preporučene količine zasićenih masti u jednom obroku brze hrane, dok u nekim slučajevima možete pojesti čak i 100, do 150% preporučenog dnevnog maksimuma zasićenih masti.
Dobro je poznato da je visok unos zasićenih masti povezan sa povećanim lošim holesterolom.
Možete povećati rizik od dijabetesa
Objavljeno istraživanje je pokazalo da konzumiranje brze hrane više od dva puta nedeljno povezano sa većim rizikom od dijabetea tipa 2, metaboličkog sindroma i smrti od koronarne bolesti srca. Ako imate pre-dijabetes, brza hrana neće obezbediti uravnoteženu ishranu koja vam je potrebna, što uključuje punjenje pola tanjira povrćem, češće biranje celih žitarica i jedenje nemasnih proteina, piše klix.ba.
BONUS VIDEO:
