Hrana i izazovi

Pametna ishrana

Način na koji se hrana proizvodi, konzumira i konačno bespotrebno baca, umnogome utiče na naše živote, na raznim planovima. Utiče i na ekologiju – na zdravlje okruženja i čitave planete. Mnogi o hrani ne razmišljaju na taj način, ali i to se polako menja – čini se da je sve više ljudi upoznato s posledicama loše, nesvesne i nesavesne ishrane. Na izazov koji je pokrenut ovog proleća, i koji je za cilj imao osvešćivanje toga na koji način percipiramo hranu odgovorilo je 700 ljudi iz 75 zemalja, a čak četvrtina je bila iz Srbije.

Eat Smart Challenge je osmislio Švedski Institut u okviru inicijative Food for tomorrow. Zainteresovani su mogli da odaberu jedan (ili svih sedam) izazova, da se priključe na jedan dan (ili na duži period), te da prenesu svoja iskustva. Poslednji izazov bio je istraživački – ljudi su mogli da odaberu bilo koji način ishrane koji ih intrigira, isprobaju ga i vide o čemu se tu radi, i da li im odgovara (da isprobaju ishranu bez glutena, ili onu s malim procentom ugljenih hidrata, da se okrenu sirovoj hrani itd). Mnogi su naveli da im je ovaj zabavan i podsticajan izazov pomogao da se okrenu pametnoj ishrani – da usvoje nove navike, i da hranu počnu da posmatraju na drugačiji način. 

Zeleno iskušenje

Ako odlučite da ukinete konzumiranje mesa, ribe i morskih plodova, kao i mlečne proizvode, jaja i med, potrebno je, najpre, informisati se koji su alternativni izvori proteina, i kako se ne opteretiti prevelikim unosom ugljenih hidrata (žitarica, hleba, skrobnog povrća i voća). A proteini i masti iz biljnih izvora, dokazala su istraživanja, zdraviji su od onih iz životinjskih izvora. Veganski izvori masti mogu da budu kokosovo, maslinovo i ulje avokada, kokosovo mleko. Proteinima i zdravim mastima bogati su tofu i tempeh (proizvodi od soje), semenke, orašasti plodovi.

Povezani članci

Mafini sa čokoladom – brz i jednostavan recept da uvek ispadnu savršeno

Ivana Vuleta otkrila razlog zbog kod nije bila na dočeku ispred Skupštine

Vegetarijanski režim ishrane povoljno utiče na zdravo (i sporije) starenje, na kardiovaskularni sistem, povoljan je i za gubitak težine. Značajna je i etička komponenta ovog načina ishrane – oni koji su se odlučili za ishranu koja isključuje namirnice životinjskog porekla podsećaju na nehuman način ubijanja i uzgajanja životinja, kao i na sva ekološka zagađenja koja dolaze od pogona za proizvodnju mesa.

Vegetarijanski izazov usmerava na često konzumiranje raznolikog povrća, okretanje bogatoj sezonskoj ponudi, i podseća da vegetarijanski način ishrane nikako nije monoton. Inspirativne mogu da budu razne kuhinje sveta, one u kojima dominiraju jela s povrćem. Tako je osnova kuhinje Meksika kukuruzna tortilja s pasuljem, avokadom i salsom. U Indiji je popularno jelo kana masala (crna masala) koja se sastoji od krupnog garbanko pasulja, i služi s pirinčem, a začinjena je paradajzom, karijem, korijanderom, kuminom, kurkumom. U Libanu je na meniju često tabuleh, jelo koje sadrži luk, peršun, mentu, paradajz i krastavac, i preliv od maslinovog ulja i limunovog soka, a služi se s humusom, maslinama i falafelom. U raznim kuhinjama sveta postoje mnoge ukusne vegetarijanske varijante tradicionalnih jela. U Italiji se možete raspitati za recept za vegetarijanske lazanje, paste ili rižoto, a u Španiji za vegetarijansku paelju, jelo od pirinča i povrća. 

Istraživanje namirnica

Izazov koji budi kreativnost i podstiče hrabre korake van zone komfora, ohrabruje vas da isprobate nešto novo. Da pronađete namirnicu koju nikad ranije niste probali, i iskoristite je da napravite ukusno jelo.

Postoji na hiljade jestivih biljaka i biljnih vrsta, a često koristimo samo ono što nam je poznato. A ako probate recept s nečim novim, uvrstite ga u svoj kulinarski repertoar, doprinećete biodiverzitetu. Za ovaj izazov potrebna je i doza radoznalosti i istraživačkog duha – možete probati nove biljke, začine, čaj od neke biljke, delove mesa ili iznutrice, plodove mora. Ili neke zaboravljene, a zdrave namirnice kao što su kopriva ili sočivo… Istraživati se može na pijaci ili lokalnim radnjama. Zanimljivo je i saznati vrednost manje poznatih namirnica, pronaći zanimljive recepte, videti na koje se načine određene namirnice kombinuju.  

Korišćenje ostataka hrane

Trećina hrane koja se proizvede u svetu izgubi se ili baci na svom putu od proizvođača do konzumenta. S druge strane, hrana se baca i tokom pripreme, često se baca i hrana koja stoji neko vreme, a još je upotrebljiva. Bacanje hrane je nemoralno, otpad hrane zagađuje zemlju, a posledice su ozbiljne i dugotrajne. Svesno redukovanje hrane koju bacamo umanjuje naš ekološki otisak i doprinosi zdravijem okruženju.

Izazov koji se bavi ostacima hrane podstiče ljude da budu ekonomični i maštoviti, da proizvode manje otpadaka, ili da od ostataka hrane osmisle nov ukusan obrok – da upotrebljive ostatke hrane iz frižidera tretiraju kao nov sastojak novog recepta.

U ovaj visokoetični izazov možete se uključiti i ako kupujete hranu ili voće blizu isteka roka trajanja, ili ako u restoranima zamolite da vam spakuju da ponesete ono što niste pojeli. 

Zajedničko kuvanje

Zabavan izazov fokusiran na društveni aspekt hrane podstiče ljude da se okupe oko hrane – da zajedno kuvaju, osmisle obroke, polako ih konzumiraju, i uživaju u tom iskustvu.

Uživanje u obroku u krugu porodice i prijatelja ima mnogo koristi – kvalitetno vreme provedeno s najbližima posebno je dragoceno, a usvajaju se i mnoge zdrave navike.

Obrok s najbližima može da služi i za negovanje tradicije (priprema omiljenih porodičnh jela) ili da bude povod za isprobavanje novih recepata, realizovanje interesantnih kulinarskih ideja, razgovore o hrani… Dokazano je da hrana povezuje ljude – za stolom se vode opušteni razgovori, ljudi se bolje upoznaju, razumeju i otvaraju. Dobra konekcija s najbližima, bez telefona i TV-a, takođe je dokazano, osnažuje ljude na svakom planu, a hrana u društvu je definitivno ukusnija. 

Kuvanje od početka

Kuvanje od samog početka znači osmisliti čitav obrok i njegovu pripremu – otići u prodavnicu, nabaviti sve potrebne namirnice, upoznati ih, ovladati receptima i svim finesama procesa kuvanja. Uranjanje u ovaj izazov podrazumeva najpre organizovanje i planiranje unapred – za nabavku kvalitetnih namirnica (bukvalno svih koje su vam potrebne) potrebno je izdvojiti vreme.

Ima mnogo korisnih razloga da se s vremena na vreme posvetite spremanju kompletnog obroka, i uživate u svim fazama te akcije – od biranja povrća za supu, na primer, svih sastojaka za glavno jelo, i svih namirnica i začina neophodnih za desert. Da osmislite čitav meni i lagano ga realizujete. U vreme dominacije brze hrane i brzih obroka ulaganje energije i vremena u kuvanje podstiče i zdrave navike u ishrani, i razmišljanje o tome šta jedete i u kojoj meri, ili šta vam u ishrani nedostaje. Posvećeno kuvanje može da donese dozu spokoja i harmonije, povezivanje s drugim ljubiteljima hrane, i posebnu svest o hrani koju konzumirate. 

Istraživanje lokalnog

Postoje mnoge definicije „lokalne hrane“, ali ta sintagma se prvenstveno odnosi na udaljenost. Ako odlučite da podržite lokalnu proizvodnju trebalo bi da kupujete hranu koja se uzgaja ili proizvodi u krugu od oko 150 kilometara od vaše kuće.

Lokalni proizvodi se uzgajaju na tradicionalan način, bez štetnih i nepotrebnih sastojaka. Održiva proizvodnja podrazumeva manje pesticida ili organski uzgoj, troši manje vode, i pogoduje i zdravlju planete i zdravlju ljudi. Odluka da konzumirate lokalnu hranu je, dakle, dobra za životnu sredinu. Lokalna hrana ne mora da putuje daleko da bi stigla do tanjira, a smanjenje transporta smanjuje i zagađenje okoline. Neki proizvodi su podložni gubitku hranljivih materija kad se prevoze s većih udaljenosti (brokoli, zeleni pasulj, kelj, crvena paprika, paradajz, kajsija, breskva), dok su neki u procesu transporta otporniji (jabuka, pomorandža, grejpfrut, šargarepa).

Kupovina od lokalnih proizvođača je direktna podrška lokalnoj ekonomiji i lokalnoj održivoj poljoprivredi. Na gradskim pijacama možete upoznati autentične proizvođače hrane koji će vam reći gde i kako uzgajaju svoje voće i povrće, ili kako prave sir i mlečne proizvode. Od njih možete da saznate kad nešto zri, kad se sadi, koliko energije i resursa se ulaže u određeni proces proizvodnje. Možete i otići na seoska imanja nedaleko od grada i razne domaće proizvode kupiti na licu mesta.