Istraživanje na 340.000 ljudi dalo odgovor: Šta je štetnije – pivo ili vino?

Pivo ili vino? Iako je prekomerna konzumacija alkohola uvek štetna, novo istraživanje pokazuje da je kod umerenog unosa važna i vrsta alkoholnog pića.

Godinama se vodi rasprava o tome da li je čaša vina uz večeru zdrava navika ili prikriveni zdravstveni rizik. Novo opsežno istraživanje, predstavljeno na godišnjem naučnom skupu Američkog koledža za kardiologiju (American College of Cardiology), donosi do sada najjasniji uvid u ovu dilemu i sugeriše da nisu sve vrste alkohola iste, piše govorise.si.

Analizirajući podatke više od 340.000 odraslih stanovnika Velike Britanije, prikupljene u okviru projekta UK Biobank između 2006. i 2022. godine, naučnici su otkrili značajne razlike u zdravstvenim ishodima u zavisnosti od toga da li ljudi piju vino, pivo, jabukovaču ili žestoka pića.

Iako je velika konzumacija bilo koje vrste alkohola dosledno povezana sa lošijim zdravljem, istraživanje donosi novi pogled na moguće efekte niske do umerene konzumacije alkohola, pri kojoj vrsta pića postaje ključni faktor.

Umereno ispijanje vina povezano sa manjim rizikom nego potpuna apstinencija

Najzanimljiviji rezultat istraživanja jesu različiti efekti pojedinih vrsta alkohola. Ljudi koji su umereno pili vino imali su čak 21 odsto manji rizik od smrti usled kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa osobama koje nikada ili veoma retko piju alkohol.

S druge strane, čak je i niska do umerena konzumacija piva, jabukovače ili žestokih pića bila povezana sa 9 odsto većim rizikom od smrti zbog bolesti srca i krvnih sudova.

Istraživači naglašavaju da su ove razlike uočene isključivo kod niskog i umerenog unosa alkohola. Kao umerenu konzumaciju definisali su između jedne i po i tri standardne alkoholne jedinice dnevno za muškarce, odnosno između pola i jedne i po standardne jedinice dnevno za žene. Jedna standardna alkoholna jedinica sadrži približno 14 grama čistog alkohola.

Prekomerno pijenje šteti bez obzira na vrstu pića

Naučnici ipak upozoravaju da svi potencijalni pozitivni efekti vina nestaju čim konzumacija alkohola postane prekomerna.

Kod osoba koje su unosile više od tri standardne alkoholne jedinice dnevno (muškarci) ili više od jedne i po (žene), vrsta pića više nije igrala nikakvu ulogu, jer su negativne posledice prekomernog unosa alkohola bile dominantne.

U poređenju sa ljudima koji retko ili nikada ne piju alkohol, osobe koje su prekomerno konzumirale alkohol imale su:

24 odsto veći rizik od smrti iz bilo kog uzroka
36 odsto veći rizik od smrti usled raka
14 odsto veći rizik od smrti zbog kardiovaskularnih bolesti

Poruka istraživanja je jasna – bez obzira na to koju vrstu alkoholnog pića neko bira, prekomerno konzumiranje alkohola šteti zdravlju i značajno skraćuje životni vek.

Zašto vino ima drugačiji efekat?

Postavlja se pitanje zbog čega vino pokazuje drugačije rezultate od ostalih alkoholnih pića.

Naučnici nude nekoliko mogućih objašnjenja – od biohemijskog sastava do životnih navika ljudi koji ga piju. Crveno vino sadrži veliki broj polifenola, jedinjenja koja mogu imati povoljan uticaj na zdravlje srca.

Međutim, odgovor se verovatno ne krije samo u sastavu pića. Istraživači ističu da se vino češće pije uz obroke i da je često povezano sa kvalitetnijom ishranom i zdravijim životnim stilom.

„Svi ovi faktori zajedno ukazuju na to da i vrsta alkohola i životne navike koje je prate doprinose uočenim razlikama“, objasnila je istraživačica Zhangling Chen.

Ipak, rezultate treba tumačiti oprezno. Reč je o opservacionom istraživanju koje ne može da dokaže uzročno-posledičnu vezu, a podaci se zasnivaju na informacijama koje su sami učesnici prijavili. Stručnjaci zato podsećaju da ne postoji potpuno bezbedna količina alkohola i da je sa zdravstvenog aspekta apstinencija i dalje najsigurniji izbor.