Kako ne okrivljavati sebe zbog hrane koju jedete?

Osećaj krivice u početku je destruktivna emocija koja ne može pozitivno uticati na stanje osobe. Drugim rečima, to je oblik psihološkog samokažnjavanja za pogrešno ponašanje. Po pravilu, razlozi takvog ponašanja su naša duboko ukorenjena uverenja i stavovi o tome kakvi bi trebalo da budemo i idealno se ponašamo.

Osećaj krivice zbog jedenja „pogrešne” hrane usko je povezan s percepcijom vlastitog izgleda – dakle, ako u početku smatrate da je vaše telo nesavršeno, onda će vam svaki komad kolača ili nešto ukusno uvek služiti kao okidač za samopouzdanje. Sada reč prepuštamo stručnjaku, i otkrivamo odgovor na pitanje iz naslova.

Zašto to ne bi trebalo činiti?

Ovakvo ponašanje troši energiju i nema vremenski okvir. Potrebno vam je puno snage, kvari vam raspoloženje i, po pravilu, pitanje hrane i nepoštovanja pravilne ishrane ne proganja osobu mesec ili dva, već jako dugo. Dakle, osoba koja je navikla sebe da krivi za ono što je pojela u večitom je nezadovoljstvu sobom, što dovodi do psihičkih poremećaja, depresije i drugih neugodnih posledica.

Osim toga, nezadovoljstvo samim sobom ne dopušta postizanje zdravog samopoštovanja, što utiče na sva područja života: lično, porodično, posao, hobije. Uvek ste napeti zbog problema s hranom, a u stanju unutrašnje napetosti telo je pod stresom, a svi njegovi procesi odvijaju se na silu, što utiče na rad unutrašnjih organa i nervnog sistema. Često u tim slučajevima mozak daje naredbu da se opskrbite energijom, odnosno da jedete više, jer da biste se nosili sa stresom, potrebno je više resursa.

Kako prestati sa okrivljivanjem?

Preispitajte svoj stav prema kazni. Ako tome ne pridajete veliku važnost, vaše telo se neće blokirati, i pokrenuti mehanizme samokritike. Na primer, ako se pridržavate određenih pravila ishrane, pokušajte da ne prekidate rutinu, čak i ako ste privremeno odustali. Pojeli ste nešto zabranjeno – u redu je, to nije razlog da se više ne pridržavate odabranog režima, sutra se možete vratiti uobičajenoj ishrani, a pojedeni kolač ili pljeskavica neće poništiti sav vaš trud. Na taj način moći ćete da se prepustite, znajući da to neće doneti destruktivne posledice, te ćete moći da se vratite tamo gde ste stali.

Dogovorite se sami sa sobom da će biti dana ili trenutaka kada možete jesti šta god želite, ali će biti i dana kada ćete raditi niz fizičkih vežbi ili slediti određenu ishranu – tako možete stvoriti savršenu ravnotežu „odmaranja i rada”, koji će postati zlatna sredina.

Takođe, obratite pažnju na ishranu. Ako u njoj prevladavaju nezdrave grickalice (čips, semenke, sendviči s majonezom i drugim dodacima), pokušajte da izanalizirate zašto postoji želja za njihovim konzumiranjem, a zatim neke od njih zamenite zdravijim – na primer, visokokalorični nezdravi sendviči s mesnim prerađevinama, koji sadrže ogromnu količinu soli i drugih štetnih dodataka, mogu se zameniti manje štetnom, ali ništa manje ukusnom opcijom – brusketama s povrćem, sirom i domaćom ćuretinom ili skandinavskim sendvičem s različitim vrstama ribe.

Pronalaženjem alternativa nezdravoj hrani možete češće uživati, bez ozbiljnih posledica po vašu figuru i osećaja krivice.

Izvor: Marie Claire Russia

Naslovna fotografija: kazuend / Unsplash