Ova hrana stvara zavisnost poput nikotina i alkohola, a naučnici dodaju da bi trebalo posebno da se označava
Označavanje nekih namirnica kao potencijalno zavisnih moglo bi pomoći ljudima da promene svoju ishranu, rekli su naučnici, jer procene pokazuju da bi svaka sedma odrasla osoba i svako osmo dete mogli postati zavisni od industrijski visoko prerađene hrane (UPF).
Istraživači su rekli da način na koji neki ljudi konzumiraju hranu bogatu mastima i ugljenim hidratima može „ispuniti kriterijume za dijagnozu poremećaja zavisnosti“.
Ponašanje koje ispunjava ovaj kriterijum uključuje, između ostalog, intenzivnu žudnju, simptome odvikavanja, manju kontrolu nad unosom i kontinuiranu upotrebu uprkos posledicama kao što su gojaznost, poremećaj prejedanja, lošije fizičko i mentalno zdravlje i niži kvalitet života.
Povezani članci
Tim međunarodnih istraživača ukazuje na meta-analizu 281 studije iz 36 različitih zemalja. Ove analize pokazuju da se „zavisnost od ultra-prerađene hrane” javlja kod 14 odsto odraslih i 12 odsto dece.
„S obzirom na to koliko je ova hrana rasprostranjena — čini 58 odsto kalorija koje se konzumiraju u Sjedinjenim Državama — toliko toga ne znamo“, rekla je koautorka Aleksandra Di Feličeantonio, docent na Fralin institutu za biomedicinska istraživanja u SAD-u.
Autori rada, objavljenog u The BMJ, naveli su primer porcije lososa i čokoladice – losos ima odnos ugljenih hidrata i masti od otprilike 0 do 1. Nasuprot tome, čokoladna pločica ima odnos ugljenih hidrata prema -odnos masti 1 prema 1, što izgleda da povećava potencijal zavisnosti od hrane.
„Mnoge ultra-obrađene namirnice imaju veći nivo oba. Ta kombinacija ima drugačiji efekat na mozak“, dodala je prof. Di Feličeantonio.
Istraživači iz SAD, Brazila i Španije ističu da „rafinisani ugljeni hidrati ili masti izazivaju slične nivoe ekstracelularnog dopamina u strijatumu mozga kao one koje se vide kod supstanci koje izazivaju zavisnost kao što su nikotin i alkohol“.
„Na osnovu ovih bihejvioralnih i bioloških paralela, hrana koja sadrži visok nivo rafinisanih ugljenih hidrata ili dodatih masti jaki su kandidati za supstancu koja izaziva zavisnost“, dodaju oni.
Aditivi za hranu takođe mogu doprineti „zavisnosti od UPF-a“, rekli su.
Iako je malo verovatno da aditivi, koji se dodaju hrani radi ukusa i „poboljšanja osećaja u ustima“, sami po sebi ne izazivaju zavisnost, mogli bi „postati moćni pojačivači efekata kalorija u crevima“, napisali su.
Međutim, naučnici naglašavaju da nema svaka hrana potencijal da stvori zavisnost.
„Iako su potrebna dalja pažljiva istraživanja da bi se utvrdio tačan mehanizam pomoću kojeg ova hrana izaziva zavisničku reakciju, UPF sa visokim sadržajem rafinisanih ugljenih hidrata i masti jasno se vide u obrascima zavisnosti i dovode do štetnih zdravstvenih ishoda. Ultra obrađena hrana sa visokim sadržajem rafinisanih ugljenih hidrata i dodatih masti je privlačna i kompulzivno se konzumira, a može izazvati zavisnost“, zaključili su istraživači, a prenosi jutarnji.hr.
Povezani članci
