„Post nije za svakoga, a svako gladovanje vodi u prejedanje“: Nutricionistkinja otkrila najčešće greške kod dijeta
Nutricionistkinja Dragana Jevtić Strinavić govorila je o tome koje najčešte greške pravimo u ishrani i dijetama, a odražavaju se na na zdravlje i organizam.
Podatak da će gotovo dva miliona ljudi u Srbiji do kraja 2030. godine biti gojazno, a s druge strane kontroverze o različitim dijetama, poput autofagije, kao i raznoliki saveti sa Interneta, govori da nismo dovoljno upućeni šta zapravo predstavlja zdrava ishrana.
Šta je ključ uravnoteženosti u jelu i piću? Koje greške najčešće pravimo i o ostalim nedoumicama, za RTS otkrila je Dragana Jevtić Strinavić.
Povezani članci
Prema rečima nutricioniste Dragane Jevtić Strinavić, koja u KBC „Dragiša Mišović“ pravi jelovnike za pacijente sa poremećajima ishrane – umerenost, raznovrsnost i ravnoteža su osnova pravilne ishrane. Dijete koje obećavaju brz gubitak kilograma za kratko vreme ozbiljno mogu da naruše zdravlje. Oboleli od poremećaja ishrane često i opisuju da je njihov put u bolest počeo sa instant dijetom.
„Nepisano je pravilo da, osim jo-jo efekta koji će sigurno doći posle takvog režima – vraćanja izgubljenih kilograma, dođe još koji kilogram više kada se vratimo starim navikama. Takav režim od nekoliko dana vrlo često je zasnovan na gladovanju. Svako gladovanje kad-tad vodi u prejedanje“, objašnjava ona za RTS.
Svakom pojedincu, u skladu s polom, uzrastom, aktivnostima, zdravstvenim stanjem potreban je poseban plan ishrane, kaže Jevtić Strinavićeva.
„Sve ostalo je mučenje organizma kojim ćete poremetiti funkcionisanje metabolizama. Telo pamti. Svaka naredna redukcija će se mnogo teže sprovesti”, ističe nutricionistkinja.
Uticajne ličnosti promovišu kao zdrav način ishrane i za gubljenje kilograma autofagiju (fasting) ili privremeni post, koji se sastoji od 16-časovne faze gladovanja, kao i faze kada je hrana u periodu od osam sati dozvoljena.
Autofagija
Naša nutricionistkinja autofagiju prevashodno ne preporučuje maloletnicima, neuhranjenima, obolelima od poremećaja ishrane, trudnicima, dojiljima, starima i dijabetičarima. Posle gladovanja unose se veće količine hrane, a to može da izazove pankreatitis, čak i otkazivanje pankreasa, dok u fazi gladovanja može doći do kamenca i peska u organizmu, loše koncentracije i pamćenja. Rezultati autofagije, navodi, zavise od učestalosti ponavljanja, kao i kako se same faze sprovode.
„Ukoliko u tom takozvanom periodu uzimanja hrane i zdrav mlad organizam pojede velike količine hrane za kratko vreme, mogu se pogoršati mnogi metabolički parametri, šokirati organizam i ozbiljno ugroziti zdravlje”, upozorava nutricionistkinja. Termin autofagija u doslovnom prevodu sa grčkog jezika znači – jedenje samog sebe. Objašnjava da se proces autofagije odvija na nivou ćelija – razgrađuje se sve što je štetno (maligne ćelije, bakterije, slobodni radikali…) za reciklažu, što dovodi do proizvodnje energije i regeneracije ćelija.
Post
„Post nije za svakoga. Takvo ograničenje tokom dužeg vremenskog perioda, za mnoge je frustrirajuće. Za autofagiju je potrebno da budete zdravi“, savetuje Jevtić Strinavićeva. Ističe i da još nije jasno, iako se polažu velike nade u prevenciji neurodegenerativnih i kardiovaskularnih bolesti, kakve dobrobiti ima redovna autofagija. „Sačekajmo da sto odsto bude naučno potvrđeno“, savet je nutricionistkinje.
Povezani članci
