Koja je razlika između ujeda komarca i bube „klintonke“?

U nekim delovima Beograda ljudi su počeli da se žale na veći broj neobičnih insekata, zovu ih „bube klintonke“ ili „natovke“.

Gostujući na RTS dr Snežana Tomanović sa Instituta za medicinska istraživanja, kaže da ujed ovih buba može biti opasan.

Ujed ovih buba u početku liči na ujed komarca, međutim efekat na koži traje mnogo duže, bolniji je i može da izazove sistemsku reakciju našeg organizma napominje dr Tomanović.

Povezani članci

Najezda buba „klintonki“ u Beogradu: Izgledaju kao mušice, ali njihov ubod može izazvati infekciju i gušenje

Zašto ima toliko smrdibuba i da li to ima veze sa klimatskim promenama?

„Mesto ujeda je tvrđe na dodir, javlja se otok, crvenilo je veće i traje duže. Kod ljudi koji su osetljiviji može da se javi hematom, a ono što zapravo pravi problem je to što može da se javi sistemska reakcija organizma, da dođe do temperature, gušenja“, objašnjava doktorka.

Ove bube u svojoj pljuvački imaju pored histamina, određene komponente koje mogu da izazovu sistemsku reakciju. To se ne dešava kod svih, već samo kod ljudi koji su osetljiviji.

Promene na koži posle ujeda ovih buba bi trebalo da se povuku posle tri do četiri dana, spontano i bez bilo kakvog tretmana crvenilo i otok bi trebalo da se smiruju.

„Ukoliko ne dođe do toga ili ukoliko prosto vidite da se to komplikuje, da se javlja neka lokalna infekcija na tom mestu ujeda, ukoliko ste to malo raščešali, i došle su neke bakterije, da su inficirale, svakako treba da se javite lekaru“, napominje gošća Beogradske hronike.

Ove bube nisu novina kod nas, bilo ih je i ranije, ali ove godine ih ima mnogo više. Kao i za sve insekte, sredinski faktori su presudni za njihovu brojnost. Istraživanja kažu da visok vodostaj reka i niža temperatura u proleće i početkom leta pogoduju njihovoj brojnosti.

Legu se pored velikih reka, a Vojvodina je u našoj zemlji region koji je endemski za njihovu rasprostranjenost, ali vidimo da ih sada ima i u Beogradu, najviše na Novom Beogradu.

Insekte ne možemo i ne treba da istrebimo, naglašava dr Snežana Tomanović za RTS, ali možemo da se zaštitimo.

„Postoje metode kontrole i zaštite koje su sistemske, ali su i ove lične mere prevencije i zaštite svakako delotvornije. To su dugi rukavi ukoliko idemo u zone gde ih ima. To isto važi i za ove bube ‘klintonke’, kako ste ih nazvali, ili crne mušice. Repelenti, neki koje možemo da nanesemo na kožu. I ono što je takođe važno da uradimo je da praznimo sve posude sa vodom, da ih ne bi privlačili da se razvijaju“, naglašava dr Snežana Tomanović za RTS.