Mnogi misle da je ova namirnica zdrava, ali istina je drugačija, prepuno je ulja i šećera

Ono što je nekada bilo rezervisano za vegane i osobe intolerantne na laktozu, danas je postalo deo mejnstrima. Ovseno mleko doživelo je pravi bum u poslednjoj deceniji – od specijalizovanih prodavnica zdrave hrane stiglo je do gotovo svakog kafića i supermarketa. Ovaj napitak osmislio je početkom devedesetih švedski prehrambeni naučnik Rikard Oste, koji je 1994. godine suosnovao kompaniju Oatly.

Danas je u Velikoj Britaniji gotovo svaka deseta popijena čaša mleka zapravo biljna alternativa, dok je pre samo deset godina taj odnos bio jedan prema sto. Industrija ovsenog mleka procenjuje se na više od 300 miliona evra i čini oko 40 odsto ukupne prodaje biljnih mleka u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Ipak, dok popularnost raste, stručnjaci upozoravaju da ova trendi alternativa možda i nije najzdraviji izbor.

Da li je ovseno mleko zaista zdrava opcija?

Nutricionisti ističu da postoje bolje zamene za kravlje mleko od ovsenog napitka, naročito za one koji izbegavaju mlečne proizvode iz zdravstvenih razloga. Kao glavne zamerke navode visok sadržaj šećera i dodatih ulja.

Ova upozorenja dolaze i u trenutku kada je Vrhovni sud presudio da kompanije ne smeju da koriste naziv „mleko“ za biljne napitke, čime je okončana dugogodišnja pravna borba između proizvođača biljnih alternativa i mlečne industrije.

Nutricionista Rob Hobson iz Brajtona objasnio je da jasnije deklarisanje proizvoda pomaže potrošačima da donesu informisanu odluku. Kako kaže, nutritivno gledano, ovseni napitak i kravlje mleko su dva potpuno različita proizvoda. Kravlje mleko prirodno sadrži visokokvalitetne proteine, jod, kalcijum i vitamin B12, dok ovseni napitak ima znatno manje proteina i najčešće se oslanja na dodatno obogaćivanje kalcijumom i vitaminima B grupe, prenosi večernji.hr.

Posebnu pažnju stručnjaci skreću na takozvane „barista“ verzije, koje su posebno popularne u kafićima jer se lako pene. U tim varijantama često se nalazi svega oko deset odsto ovsa, dok ostatak čine voda, ulja i emulgatori koji omogućavaju kremastu teksturu i stabilnu penu. Upravo dodatna ulja, prema mišljenju pojedinih kardiologa, mogu doprineti povećanju nivoa holesterola ako se konzumiraju u većim količinama.

Kada se ovas jede u prirodnom obliku, poput ovsene kaše, bogat je vlaknima koja mogu pomoći u snižavanju holesterola. Međutim, prerađeni ovseni napitak nema isti efekat. Prema rečima dr Olivera Guttmanna, kardiologa iz londonske bolnice The Wellington Hospital, napici sa većim udelom masti, ako se piju svakodnevno i u većim količinama, mogu imati suprotan efekat.

Još jedan problem predstavlja sadržaj šećera. Na primer, jedan od popularnih brendova ovsenog napitka sadrži oko 3,4 grama šećera na 100 mililitara, a među sastojcima su voda, ovas (oko deset odsto), repičino ulje, regulator kiselosti, minerali poput kalcijum-karbonata i kalijum-jodida, so i vitamini D2, B2 i B12.

Nutricionistkinja Sara Karolides ističe da se danas sve više govori o uticaju šećera na nivo holesterola. Dok se ranije pažnja uglavnom usmeravala na zasićene masti, sada je jasno da i šećeri u ishrani mogu doprineti njegovom povećanju. To bi, prema njenim rečima, moglo objasniti iskustva ljudi kojima se nivo holesterola snizio nakon što su prestali da piju ovseni napitak.

Koja je bolja alternativa?

Kao najzdraviju zamenu za kravlje mleko, stručnjaci sve češće preporučuju sojino mleko. Prema istraživanju naučnika sa University of Minnesota, sojino mleko je nutritivno najsličnije kravljem mleku.

Ima malo kalorija i zasićenih masti, sadrži biljne proteine, a komercijalne verzije su često obogaćene vitaminima B2, B12 i D, kao i kalcijumom i jodom. Dobija se potapanjem i mlevenjem zrna soje, iako pojedine varijante mogu sadržati dodatne zaslađivače i so.