Ova namirnica može pomoći protiv razvijanja demencije kod starijih – ali postoji caka

Velika švedska studija pokazala je da su sredovečni i stariji ljudi koji su konzumirali veće količine namirnica punomasnog sira i pavlake imali manji rizik od demencije. Iako ova vest zvuči ohrabrujuće, rezultate treba tumačiti oprezno.

Studija je pratila 27.670 ispitanika tokom 25 godina, a kod 3.208 njih tokom tog perioda razvila se demencija.

Kod osoba bez poznatog genetskog rizika za Alchajmerovu bolest, konzumiranje više od 50 grama punomasnog sira dnevno bilo je povezano sa 13 do 17 odsto manjim rizikom od Alchajmera. Ovakav efekat nije primećen kod onih koji nose genetske faktore rizika za ovu bolest.

Konzumiranje više od 20 grama punomasne pavlake dnevno povezano je sa 16 do 24 odsto manjim ukupnim rizikom od demencije. Zanimljivo je da slična veza nije pronađena kod mleka sa niskim ili visokim procentom masti, fermentisanog ili nefermentisanog mleka, kao ni kod nemasne pavlake.

Ovi nalazi su posebno zanimljivi imajući u vidu dugogodišnje savete javnog zdravlja da se biraju nemasni mlečni proizvodi kako bi se smanjio rizik od kardiovaskularnih bolesti. To je važno jer srčana oboljenja i demencija dele mnoge faktore rizika – visok krvni pritisak, dijabetes i gojaznost.

Kada se objedine podaci iz ranijih istraživanja, analize sugerišu da konzumiranje sira može biti povezano i sa manjim rizikom od srčanih bolesti, kao i da punomasni mlečni proizvodi ne moraju nužno da povećavaju kardiovaskularni rizik.

Ipak, rezultati studija koje su se bavile zdravljem mozga prilično su neujednačeni. Ukupni dokazi ukazuju na to da istraživanja sprovedena u azijskim populacijama češće pronalaze pozitivne efekte konzumiranja mlečnih proizvoda na kognitivno zdravlje, dok mnoge evropske studije takve koristi ne potvrđuju.

Jedno od mogućih objašnjenja jeste to što je prosečan unos mlečnih proizvoda u azijskim zemljama znatno niži, pa umerena konzumacija može imati drugačiji efekat nego u sredinama gde se mlečni proizvodi jedu u većim količinama.

Na primer, jedno japansko istraživanje pokazalo je manji rizik od demencije kod ljudi koji su jeli sir, ali su količine bile vrlo male, a studiju je finansirao proizvođač sira. Nasuprot tome, drugo japansko istraživanje, finansirano iz državnih fondova, nije pronašlo zaštitni efekat sira.

I neke dugoročne evropske studije ukazale su na koristi. U finskom istraživanju koje je pratilo 2.497 sredovečnih muškaraca tokom 22 godine, sir je bio jedina namirnica povezana sa smanjenim rizikom od demencije – čak 28 odsto manjim.

Druga istraživanja pokazala su da su konzumiranje mleka i prerađenog crvenog mesa povezani sa lošijim rezultatima na kognitivnim testovima, dok je konzumiranje ribe imalo pozitivan efekat. Velika britanska studija, koja je pratila gotovo 250.000 ljudi, pokazala je da su riba dva do četiri puta nedeljno, voće svakog dana i sir jednom nedeljno povezani sa manjim rizikom od demencije.

Ipak, ove studije imaju važna ograničenja. Ishrana se najčešće prijavljuje samostalno, a promene u pamćenju mogu uticati i na prehrambene navike i na tačnost sećanja. Kako bi to ublažili, švedski istraživači su isključili sve koji su već imali demenciju na početku studije, a zatim su ponovili analizu isključujući one kod kojih se bolest razvila u prvih deset godina praćenja.

Time su pokušali da smanje uticaj ranih, suptilnih promena u ponašanju koje se javljaju mnogo pre zvanične dijagnoze – poput gubitka apetita ili problema sa prisećanjem uobičajene ishrane.

Važno je i pitanje zamene namirnica: deo pozitivnog efekta može poticati od toga što su ljudi sir i pavlaku birali umesto crvenog ili prerađenog mesa, a ne zbog samih mlečnih proizvoda. U prilog tome ide i nalaz da među ispitanicima čija se ishrana nije menjala tokom pet godina nije bilo veze između punomasnih mlečnih proizvoda i rizika od demencije.

Najvažnija poruka je da namirnice ne treba posmatrati izolovano. Obrasci ishrane su daleko bitniji od pojedinačnih sastojaka. Mediteranska ishrana, koja se dosledno povezuje sa manjim rizikom i od demencije i od srčanih bolesti, uključuje sir – ali uz povrće, ribu, integralne žitarice i voće.

U švedskoj studiji, ljudi koji su konzumirali više punomasnog sira i pavlake bili su i obrazovaniji, ređe gojazni i imali nižu učestalost bolesti povezanih sa demencijom, poput srčanih oboljenja, moždanog udara, hipertenzije i dijabetesa. Sve to samostalno smanjuje rizik od demencije.

To sugeriše da se veći unos sira javljao u okviru zdravijeg načina života, a ne uz prekomerni unos kalorija ili loše metaboličko zdravlje.

Zaključno, dostupni dokazi ne podržavaju tvrdnju da punomasni mlečni proizvodi izazivaju demenciju, ali ni da fermentisani mlečni proizvodi pouzdano štite od nje.

Punomasni sir sadrži niz nutrijenata važnih za zdravlje mozga – vitamine A, D i K2, kao i vitamin B12, folate, jod, cink i selen, koji imaju ulogu u neurološkim funkcijama.

Ipak, podaci ne opravdavaju konzumiranje velikih količina sira ili pavlake kao „zaštitne hrane“ protiv demencije ili srčanih bolesti. Najdoslednija poruka ostaje ista: uravnotežena ishrana, umerenost i celokupan stil života daleko su važniji od bilo koje pojedinačne namirnice na sirnoj dasci.