Naučnici došli do iznenađujućeg otkrića: Šta se dešava sa telom ako svake noći spavate tačno ovoliko

Stručnjaci su otkrili gotovo do minuta tačnu dužinu sna koja može da smanji rizik od razvoja takozvanog „tihog ubice“

Koliko sna nam je zaista potrebno?

Dugo se smatralo da je preporuka od sedam do devet sati dovoljno precizan vodič za većinu odraslih ljudi.

Međutim, novo istraživanje kineskih naučnika, koji su pratili više od 23.000 odraslih osoba u SAD, pokazuje da je optimalna dužina sna iznenađujuće precizna: 7 sati i 19 minuta po noći.

Istraživači su proučavali vezu između dužine sna i insulinske rezistencije, koja je jedan od ključnih faktora u razvoju dijabetesa tipa 2.

Ova bolest često se naziva i „tihim ubicom“, jer može dugo da se razvija bez očiglednih simptoma, dok hronično povišen nivo šećera u krvi povećava rizik od srčanog i moždanog udara, kao i oštećenja bubrega, očiju i nerava.

Naučnici su kod učesnika analizirali pokazatelj koji se naziva procenjena stopa potrošnje glukoze, a koji odražava nivo insulinske rezistencije. Niže vrednosti znače veći zdravstveni rizik.

Pokazalo se da su najbolje rezultate imali oni koji su spavali oko sedam sati i devetnaest minuta po noći, dok su i kraći i duži san bili povezani sa nepovoljnijim metaboličkim pokazateljima.

Zanimljivo je i da nadoknađivanje sna tokom vikenda nije uvek dobra ideja. Skoro polovina učesnika istraživanja navela je da vikendom spava duže kako bi nadoknadila manjak sna tokom radne nedelje. Umereno produženje sna bilo je korisno za one koji tokom nedelje spavaju premalo, ali preterano „nadoknađivanje“ – više od dva dodatna sata – kod ljudi koji inače već dovoljno spavaju povezano je sa većom insulinskom rezistencijom.

Stručnjaci naglašavaju da je reč o posmatračkom istraživanju, pa rezultati ne mogu da se tumače kao direktan dokaz uzročno-posledične veze. Ipak, brojna ranija istraživanja potvrđuju da je hroničan nedostatak sna povezan sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska i srčanih bolesti.

Profesor Naveed Sattar sa Univerziteta u Glazgovu objašnjava da nedostatak sna utiče na hormone koji regulišu apetit i stres, što može dovesti do većeg unosa hrane i slabije kontrole nivoa šećera u krvi. Duže vreme provedeno budnim takođe znači i više prilika za jelo, što dodatno opterećuje metabolizam, prenosi Cosmopolitan.si.

Dijabetes tipa 2 nastaje kada telo ne proizvodi dovoljno insulina ili ga ne koristi efikasno. Među simptomima su pojačana žeđ, umor i učestalo mokrenje, ali mnogi ljudi dugo nemaju izražene znakove bolesti. U Evropi i širom sveta broj obolelih raste, a većina slučajeva povezana je sa načinom života i prekomernom telesnom težinom.

Zbog toga istraživači naglašavaju koliko je važan redovan i kvalitetan san. Odlazak na spavanje u približno isto vreme, ograničavanje korišćenja ekrana pred spavanje i uvođe