Naučno otkriće koje bi moglo da promeni istoriju Alchajmerove bolesti: I lekari su iznenađeni

Pre nekoliko godina identifikovana je genetska mutacija za koju se smatra da je igrala ulogu u odlaganju simptoma Alchajmerove bolesti. Sad je opisan slučaj Kolumbijca koji je, umesto da dobije dijagnozu u najboljim godinama, nastavio normalno da radi sve dok se nije penzionisao u ranim šezdesetim, da bi se prvi znaci kognitivnog pada materijalizovali tek godinama kasnije, kad je imao 67. Skeniranje mozga otkrilo je da mu je mozak atrofirao i da je bio opterećen velikim brojem karakterističnih naslaga proteina poznatih kao amiloidni plakovi, zajedno sa nekoliko čvorova tau proteina.

Te pojave obično se vide kod ljudi sa teškom demencijom. Ipak, ovaj čovek se nekako opirao Alchajmerovoj bolesti mnogo duže nego što je iko očekivao.

Ispostavilo se da je pored genetske varijante koja je predvidela njegovu dijagnozu, čovek takođe nosio retku varijantu u drugom genu koji kodira protein nazvan reelin koji ga je naizgled štitio od razvoja Alchajmerove bolesti više od dve decenije. U jednom malom, specifičnom delu mozga gde su neuroni uključeni u pamćenje i navigaciju, čovek je imao veoma nizak nivo zamršenog taua. Bilo je kao da mu je genetska lutrija poklonila zaštitni protein koji je držao Alchajmerovu bolest na odstojanju u ovom kritičnom regionu mozga koji obično podleže bolesti prilično rano.

Iako se trenutno malo zna o ulozi reelina u Alchajmerovoj bolesti, eksperimenti na životinjama tima istraživača na čelu sa kolumbijskim neurologom Franciskom Loperom pokazali su da mutirani oblik reelina takođe zaustavlja spajanje tau proteina oko neurona u mozgu miševa.

“To je samo tako važan novi put za pronalaženje novih terapija za Alchajmerovu bolest”, rekla je Katarina Kaczorovski, istraživač sa Univerziteta Mičigen u An Arboru.

Proučavanjem načina na koji rilin reaguje sa Alchajmerovim proteinima i štiti neurone, istraživači bi potencijalno mogli da pronađu način da povećaju otpornost na sve oblike Alchajmerove bolesti.

Najvažnija saznanja stručnjaci dobijaju upravo od porodica poput one koju Lopera prati u Kolumbiji skoro 40 godina. U široj porodici tog čoveka, koja se tokom decenije proširila na oko 6.000 ljudi, mnogi imaju uobičajenu mutaciju koja uzrokuje da Alchajmerova bolest nastane rano, u srednjim godinama. Obično se naziva mutacija Paisa po ljudima u kolumbijskoj regiji Antiokuia, koji su ponudili svoju krv, tela i mozak da pomognu u istraživanju.

U najnovijoj studiji, Lopera i kolege analizirali su kliničke i genetske podatke od oko 1.200 pojedinaca te kolumbijske porodice. Identifikovali su novu i izuzetno retku varijantu kod čoveka koji je ostao kognitivno netaknut, kao i kod njegove sestre, koja je bila manje zaštićena od brata i umrla godinama ranije.

Godine 2019, Lopera i njegove kolege su prijavili još jedan slučaj žene koja je nosila mutaciju Paisa koja nije pokazivala znake kognitivnog pada sve do svojih 70-ih godina – nekih 30-ak godina kasnije nego što se očekivalo za nosioce mutacije. Studije su pokazale da je i ona imala neuobičajeno nizak nivo taua u celom mozgu, ali njena otpornost na Alchajmerovu bolest se pripisuje drugačijoj mutaciji u drugom genu: APOE.

Istraživači misle da može doći do preklapanja ili interakcije između varijanti rilina i APOE proteina što bi moglo objasniti njihov zaštitni efekat, ali je moguće da i druge genetske varijante doprinose. Za sada, Lopera i kolege kažu da njihovi nalazi samo pomažu u oblikovanju novih hipoteza o Alchajmerovoj bolesti.

Vremenom, ako bi se mogli razviti tretmani za korišćenje signalnog puta rilina, oni „mogu imati dubok terapeutski uticaj na otpornost na tau patologiju i neurodegeneraciju, kao i otpornost na kognitivni pad i demenciju kod Alchajmerove bolesti“, zaključuju istraživači, a prenosi sciencealert.com.