Ovo su običaji za Badnji dan: Kako se slavilo nekada?
Danas vernici pravoslavne vere slave Badnji dan, kada se okončava post u trajanju od 40 dana. Svaka porodica ima svoje običaje, a mi ćemo vam otkriti šta je etnološkinja Vesna Marjanović ispričala tokom gostovanja u jutarnjem programu TV Prva. Sigurni smo da ćete naučiti nešto novo…
Krenućemo od pripreme česnice. „Nekada se stavljalo sve što je bitno za to domaćinstvo. I delić praga, kukuruz… Pošto su to bile višečlane porodice, svako od ovih znamenja je određivalo ko će se čime baviti u toku godine. Onaj kome se zalomi delić praga, taj je imao zadatak da čuva domaćinstvo, ko je izvukao kukuruz – to je bio znak da će raditi u polju, drugi će raditi u bašti, itd. Ono sve što je bilo bitno se stavljalo u česnicu i ona se lomila“, poručuje Vesna Marjanović.
Severno od Save i Dunava u testo se češće ubacivala parica.
Povezani članci
„Nju je domaćin otkupljivao od onog ko je pronašao i stavljao je kraj kućne ikone gde je stajala godinu dana. A šta se radilo s tim novcem? Čuvao se da se kupi so“, objašnjava Vesna i dodaje da su u stara vremena domaćinstva bila takva da su obično sama proizvodila hranu i sve što im je potrebno za život, a ono što nisu mogli da stvore ili uzgoje, to su morali da kupuju.
Kada govorimo o samom izgledu česnice, ona može biti nalik pogači, ili piti.
„Istina, ali i u jedne i druge se stavljau isti simboli koji karakterišu Badnji dan, a ovaj praznik jeste poslednji dan posta, ali nas i povezuje sa precima, umrlima… Često se govorilo da su živi i pokojnici zajedno na badnjedanskoj večeri. Sve što se smatralo ‘tonskom’ hranom, namenjenom pokojnicima, kao nšto su med, orasi, suve šljive, to se sitnilo i stavljalo u suvu pitu i ona se na Božić pred ručak sekla.“
Koji su običaji najznačajniji kad je ovaj dan u pitanju?
„Mi smo danas sve sveli na hranu i trpezu“, kaže etnološkinja i dodaje da nije to ono što je najvažnije na ovaj praznik: „Na današnji dan bi onaj najstariji iz kuće, u tradicionalnom odelu kulture, išao iz kuće sa onim najmlađim. To je znak da dete preuzima tradiciju iz kuće, pa je tako išao sa dedom u ranu zoru pre izlaska sunca, u seču badnjaka. To je hrastovo ili cerovo drvo“, kaže Vesna.
„Badnjak se donosio pred kuću, stavljao na istočnu stranu i uveče, uz određene folklorne običaje, domaćin ga je ritualno unosio u kuću. Badnjak se isecao na tri, pet ili više delova i svaki put kad je domaćin izlazio po sledeći komad, izgovarao je određeni tekst. Badnjak se celivao, mazao medom i šećerom i stavljao na peć da pregori, ali ne da izgori.“
Koja je simbolika pečenice?
„Pečenica je sastavni deo, neka vrsta žrtve i dara i živima i njihovim precima. Crkva ovaj ritual žrtvovanja ne priznaje, ali dopušta da ga u domu domaćin čini. Sve pečenice su neka vrsta žrtve. Meso, prasetina se seče na božićnom kolaču i oni moraju da budu sjedinjeni. Kolač je telo, a pečenica žrtva za naše ovozemaljsko postojanje“, objasnila je etnološkinja.
Povezani članci
