Pazite šta kupujete: Skoro 40% odeće u EU ima lažnu deklaraciju

Gotovo četiri od deset odevnih komada koji se prodaju na tržištu Evropske unije imaju netačne podatke o sastavu materijala, pokazalo je veliko istraživanje sprovedeno u osam država članica. Analiza 132 odevna predmeta otkrila je da čak 37 odsto uzoraka, odnosno 49 proizvoda, nosi deklaracije koje ne odgovaraju stvarnom sastavu tkanine.

Istraživanje je sprovedeno uz podršku Evropske komisije, odnosno Generalnog direktorata za unutrašnje tržište, industriju, preduzetništvo i mala i srednja preduzeća (DG GROW).

Šta je pokazala analiza?

Stručnjaci su analizirali 44 gornja odevna predmeta, 36 komada odeće za bebe, 15 komada sportske odeće, 12 pidžama, pet šalova i još 20 različitih odevnih artikala napravljenih od vune, pamuka i različitih mešavina vlakana.

Tokom kontrole otkrivene su tri najčešće vrste nepravilnosti. Kod pojedinih proizvoda vlakna su bila pravilno navedena, ali u pogrešnim procentima. Drugi problem odnosio se na prisustvo drugačijih, uglavnom jeftinijih vlakana od onih navedenih na etiketi.

U nekim slučajevima sastav je bio potpuno pogrešno deklarisan, pa su vlakna bila netačno označena ili pogrešno imenovana. Takve greške ne samo da narušavaju poverenje kupaca već mogu imati i ozbiljne ekonomske posledice.

Šalovi prednjače po broju nepravilnosti

Najveći procenat nepravilno označenih proizvoda zabeležen je među šalovima, gde je čak 80 odsto uzoraka bilo neusklađeno sa deklaracijom. Slede gornji odevni predmeti sa 54 odsto nepravilnosti, dok je kod odeće za bebe taj procenat iznosio 25 odsto.

Manje nepravilnosti pronađene su kod pidžama i druge odeće za spavanje (16 odsto), sportske odeće (13 odsto), dok je u kategoriji ostalih proizvoda stopa nesukladnosti iznosila 40 odsto.

Posebno su se problematičnim pokazali proizvodi deklarisani kao kombinacija prirodnih i sintetičkih vlakana. U toj kategoriji nepravilnosti su pronađene u čak 64 odsto slučajeva. Kod mešavina isključivo prirodnih vlakana procenat je iznosio 46 odsto, dok je najmanje problema otkriveno kod proizvoda označenih kao 100 odsto prirodna vlakna, gde je stopa nepravilnosti bila 15 odsto.

Stručnjaci upozoravaju da netačne deklaracije ne predstavljaju samo problem za kupce, već otežavaju i procese reciklaže tekstila, koji zavise od preciznog utvrđivanja sastava vlakana.

Kupovina preko interneta nosi veći rizik

U istraživanju su učestvovala tela za nadzor tržišta sa Kipra, iz Danske, Finske, Nemačke, Italije, Litvanije, Malte i Portugala. Ukupno su kupljena 104 proizvoda u fizičkim prodavnicama i 28 putem interneta.

Laboratorijska analiza sprovedena u Italiji pokazala je da je stopa nepravilnosti kod proizvoda kupljenih onlajn iznosila 46 odsto, dok je kod odeće nabavljene u klasičnim prodavnicama bila nešto niža – 36 odsto.

Istraživači su takođe primetili da mnogi proizvodi, posebno oni uvezeni iz zemalja van Evropske unije i Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA), nemaju jasno navedene podatke o proizvođaču. To značajno otežava sprovođenje kontrola i eventualno povlačenje spornih proizvoda sa tržišta.

Naložene mere i upozorenja

Zbog utvrđenih nepravilnosti nadležni organi zabranili su prodaju 18 proizvoda. Za dva proizvoda proizvođačima je naloženo da sprovedu korektivne mere, dok su dva artikla morala da budu ponovo deklarisana. Za još tri proizvoda izdata su zvanična upozorenja.

Početkom marta 2026. godine postupci su još bili u toku za 24 proizvoda. Ukupno 41 proizvod evidentiran je u evropskom Informacionom i komunikacionom sistemu za nadzor tržišta (ICSMS), platformi namenjenoj razmeni informacija između nadzornih tela država članica.

Na šta kupci treba da obrate pažnju?

Rezultati istraživanja pokazali su da je problem netačnog označavanja odeće mnogo rasprostranjeniji nego što se pretpostavljalo.

Zbog toga stručnjaci savetuju kupcima da budu oprezni kada naiđu na odeću po neuobičajeno niskim cenama ili na ponude koje deluju previše dobro da bi bile istinite. Preporuka je i da prednost daju proizvodima čije etikete sadrže jasne podatke o proizvođaču, uključujući naziv kompanije, adresu ili internet stranicu.

Istovremeno, od uvoznika, distributera i trgovaca očekuje se da rigoroznije kontrolišu deklaracije i sprovode dodatna testiranja materijala kako bi kupci zaista dobili ono što piše na etiketi.

„Potrošači i kompanije moraju imati poverenje da deklaracije na odeći verno prikazuju sastav vlakana. Kontrole tržišta osiguravaju da kupci dobiju ono što su platili, a istovremeno štite poštene proizvođače od nelojalne konkurencije“, izjavila je Vanesa Kapurso, službenica za politike u Generalnom direktoratu DG GROW Evropske komisije.

Istraživanje je sprovedeno u okviru programa Zajedničkih akcija za usklađenost proizvoda za 2025. godinu (JACOP 2025), a tekstil i odeća bili su samo jedna od 11 kategorija proizvoda obuhvaćenih ovom velikom evropskom kontrolom.