U nedelju pomeramo kazaljke unazad: Stručnjaci objasnili kako to utiče na fizičko i mentalno zdravlje

U nedelju 30. oktobra, kazaljke se pomeraju unazad i počinje zimsko računanje vremena. Evo kako to utiče na naše zdravlje.

Svake godine, poslednje nedelje oktobra u 2 sata posle ponoći, kazaljke se vraćaju unazad, što signalizira da se zima bliži, a dani postaju sve kraći. Iako se dan kada se satovi vraćaju unazad ponekad smatra „dobrim“ jer ljudi dobijaju dodatni sat u krevetu, sistem pomeranja sata dvaput godišnje može biti veoma kontroverzan.

Evropski parlament je 2019. godine izglasao da se ukine pomeranje sata nakon što je studija pokazala da bi 84 odsto ljudi u zemljama koje su učestvovale u letnjem računanju vremena želelo da se ono prekine.

Postoje i neki zdravstveni problemi povezani sa pomeranjem sata, jer su neke studije pokazale da to remeti prirodne cikluse sna u telu, što može uticati i na fizičko i na mentalno zdravlje.

Kako pomeranje sata utiče na fizičko zdravlje?

Prema klinici Mayo, ljudski mozak ima biološki sat, poznat i kao cirkadijalni ritam, koji radi u ciklusu od 24 sata.

Bilo da dobijate dodatni sat ili gubite sat vremena sna, ovo uzrokuje poremećaj ciklusa spavanja i nekim ljudima može biti teško da se prilagode normalnom rasporedu. Poremećen san takođe potencijalno može dovesti do većeg rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Studija iz 2019. koju su sproveli istraživači sa Harvardske medicinske škole i Opšte bolnice u Masačusetsu ispitala je uticaj nedostatka sna na srčane bolesti kod miševa. Utvrđeno je da su, nakon 16 nedelja, miševi kojima su ciklusi spavanja poremećeni razvili veće arterijske plakove u poređenju sa miševima sa normalnim obrascima spavanja.

Miševi sa nedostatkom sna takođe su imali duplo veći nivo određenih belih krvnih zrnaca u cirkulaciji i niže količine hipokretina, hormona koji igra ključnu ulogu u regulisanju stanja spavanja i budnosti.

„Čini se da je ovo do sada najdirektnija demonstracija molekularnih veza koje povezuju krv i kardiovaskularne faktore rizika sa zdravljem spavanja“, rekao je dr Majkl Tveri, direktor Nacionalnog centra za istraživanje poremećaja spavanja u SAD.

Gubitak jednog sata sna tokom promene vremena u proleće povezan je sa porastom srčanih i moždanih udara. U Sjedinjenim Državama, bolnice prijavljuju 24-postotni porast slučajeva srčanog udara svake godine u ponedeljak nakon što se kazaljke pomere unapred.

Istraživanja su takođe pokazala porast saobraćajnih nesreća u popodnevnim časovima u hladnijim mesecima jer se vozači prilagođavaju promeni vremena.

Prema podacima Zurich osiguranja, veća je verovatnoća da će vozači imati nesreću između 16 i 19 časova u novembru, jer večeri postaju sve tamnije. Nakon pomeranja sata, kompanija je primetila povećanje broja nesreća od 10 do 15 odsto tokom tog vremena u poređenju sa ostatkom dana.

Kako pomeranje sata utiče na mentalno zdravlje?

Kada se kazaljke vrate u jesen, ujutru dobijamo dodatni sat dnevnog svetla – međutim, to traje samo nekoliko nedelja pre nego što se dani skrate, a izlazak sunca postane sve kasniji.

Najkraćeg dana u godini, 21. decembra, Velika Britanija ima manje od osam sati sunčeve svetlosti.

Povećan broj sati u mraku može dovesti do lošeg raspoloženja i depresije kod nekih ljudi, kao i umora, bolova u mišićima i oslabljenih kostiju zbog nedostatka vitamina D usled izlaganja sunčevoj svetlosti.

Neki ljudi takođe doživljavaju sezonski afektivni poremećaj kao rezultat kraćih dana. Prema NHS-u, simptomi SAP-a uključuju trajno loše raspoloženje, gubitak zadovoljstva ili interesovanja za normalne svakodnevne aktivnosti, razdražljivost, osećanje očaja ili krivice i spavanje duže od normalnog.

Zdravstvena služba kaže da nedostatak sunčeve svetlosti može da spreči pravilan rad dela mozga koji se zove hipotalamus, što može uticati na proizvodnju melatonina (hormona spavanja) i serotonina (hormona raspoloženja), kao i na cirkadijalni ritam tela.

Izvor: yahoo.com

Naslovna fotografija: Shutterstock