3 efektna načina da prestanete da previše brinete

Svi ponekad brinemo o stvarima na koje najčešće ne možemo da utičemo ili koje ne zaslužuju našu pažnju. Takva suvišna sekiracija troši našu energiju i onemogućava nam da budemo fokusirani na svoje tekuće obaveze, ali i da se opustimo tokom svog slobodnog vremena.

Ako i vi imate ovaj problem, dobra vest je da postoje neke tehnike koje vam mogu pomoći da smanjite svoju anksioznost. U narednim redovima ćemo vam otkriti tri načina da prestane da previše brinete koja bi vam mogle biti od koristi.

#1 Izaberite vreme kada ćete se sekirati

Povezani članci

„Pedalom do mentalnog zdravlja” – 132. Kritična masa

Sve zdravstvene koristi od maženja s partnerom

Ovo je možda lakše isplanirati, nego uraditi u praksi, ali ipak to ne bi trebalo da vas spreči da pokušate. Uzmite, na primer, kratki period posle ručka kao vreme tokom koga možete da bez imalo griže savesti budete zabrinuti o svemu što vas tišti, a u svim ostalim trenucima u toku dana se potrudite da budete fokusirani na tekuće obaveze. Tako ćete sebe osloboditi pritiska preterane sekiracije o svemu što može da pođe po zlu u vašem i životu vaših bližnjih i bićete od veće koristi i sebi i njima.

#2 Probajte da odglumite samopouzdanje i odlučnost

Vi ste možda nesigurna osoba kojoj je teško da se nosi sa pritiskom i donosi teške odluke, ali verujemo da poznajete ljude kojima sve to znatno lakše pada. Kada sledeći put budete mučili sebe sa brigom o, na primer, vašem narednom poslovnom sastanku sa nadređenim ili sudbini vašeg sina koji je otišao na odmor sa prijateljima, ugledajte se na ljude iz vaše okoline koji su puni samopouzdanja i lako prelaze preko neuspeha. Kopiranjem njihovog ponašanja vi ćete polako sticati njihove vrline, čak iako na početku to bude izgledalo kao puka imitacija.

#3 Pokušajte da zamislite najgori mogući scenario onoga što vas tišti

Ovo vam možda zvuči kontraintuitivno, ali verujte nam, postoji dobar razlog zašto je ponekad korisnije fokusirati se na najgori scenario nego se brinuti o svim potencijalnim nedaćama koje mogu da vas snađu u budućnosti. Kao prvo, to traje kraće. Niko ne želi puno da razmišlja o strašnim stvarima, pa mi instinktivno skrećemo pažnju na nešto drugo. S odlaskom najveće sekiracije u zaborav, za njom će poći i hiljade onih manjih, koje su ionako višak u našem životu.

Izvor: Psychology Today