5 mitova o usamljenosti
Možda ste čuli da je u svetu trenutno vlada „epidemija usamljenosti“ ili da „usamljenost ubija jednako kao gojaznost i pušenje“, ali da li u ovim tvrdnjama ima istine ili se radi samo o popularnim zabludama?
Usamljenost je svakako problem, posebno u ovom trenutku, kada ljudi moraju da ograniče viđanje sa drugima zbog pandemije korona virusa, ali to ne znači da su sve stvari koje se govore o njoj tačne. Iz tog razloga ćemo u narednim redovima razbiti 5 najčešćih mitova o usamljenosti.
Mit #1: U svetu vlada epidemija usamljenosti bez presedana
Povezani članci
Ne postoje nikakvi dokazi za ovu tvrdnju. Možda ljudi jesu usamljeniji danas nego u ranijim epohama, ali možda i nisu. Psiholozi nemaju dobre podatke o ljudskoj usamljenosti iz prošlosti, a ni sadašnjosti, koji bi potkrepili ovu tezu.
Mit #2: Mladi i stari ljudi najčešće osećaju usamljenost
Neka naučna istraživanja su otkrila da je ovo zaista istina, dok druga nisu pronašla vezu između usamljenosti i starosne dobi. Šta god da je slučaj, treba se fokusirati i na druge faktore koji utiču na pojavu usamljenosti, kao što su društvena isključenost, diskriminacija, ekonomski problemi i geografska izolovanost.
Mit #3: Usamljene osobe bi trebalo više da izlaze među ljude
Pa, da i ne. Nekima bi sigurno godilo da više komuniciraju sa drugima i na taj način se izleče od svoje usamljenosti, dok bi drugima izlazak među ljude samo povećao stres, posebno ako su usamljeni upravo zbog nerazumevanja sa osobama iz svog okruženja.
Mit #4: Usamljenost je najgora stvar koja nekoga može da snađe
Nije ugodno osećati samoću, ali nije ni kraj sveta, posebno kada se tako osećamo samo u retkim prilikama. Život jednog čoveka je pun uspona i padova, a usamljenost svakako nije na vrhu liste loših svari koje mogu da nas snađu.
Mit #5: Društvene mreže su najveći krivac za „epidemiju usamljenosti“
Zaista zvuči paradoksalno da društvene mreže utiču na rast usamljenosti u svetu, kada se one pre svega koriste za komuniciranje sa drugim ljudima, ali to ne sprečava mnoge da iznose ovu tezu. Prava istina je da društvene mreže produbljuju mnoga prijateljstva i omogućavaju ljudima da ostanu u kontaktu sa prijateljima i rođacima koji više ne žive u njihovom gradu, ali i da upoznaju nove ljude sličnih interesovanja.
Izvor: Psychology Today
Povezani članci
