Da li vas ova četiri straha sprečavaju da napredujete?

Evo scenarija iz noćne more: probudite se jednog dana i shvatite da vam je ponestalo vremena – na samrtnoj ste postelji. Sve stvari o kojima ste proveli život sanjajući da radite „jednog dana“ više nisu opcija. Nemate više preostalih dana.

Danas je vaš poslednji dan u životu. Sve što možete da uradite je da se osvrnete na sve stvari za koje biste želeli da ste imali hrabrosti da uradite, a niste. Da, bili ste „dobar sin“ ili „brižna žena“. Izvršili ste svoju dužnost. Uradili ste sve ono što su drugi očekivali od vas.

Ali nikada niste uradili ono što ste želeli. Nikada niste dostigli svoj potencijal niti ste se bavili smislenim, svrsishodnim radom koji vas je ispunjavao.

Ako ste se prepoznali u ovom scenariju, znajte da niste sami.

U svojoj knjizi Top Five Regrets of the Dying, Boni Ver kaže da se ljudi na samrti najčešće kaju što nisu imali hrabrosti da žive u skladu sa svojim uverenjima. Iako je njena knjiga anegdotska, potkrepljena je nedavnom studijom koja je pokazala da 76% ljudi isto žali što nisu „ispunili svoj potencijal i što su pravili previše kompromisa“.

Drugim rečima, većina nas prihvata osrednji život, a zatim leži na samrtnoj postelji žaleći zbog toga. Ali zašto? Šta nas sprečava da napredujemo — da iskoristimo svoj potencijal i izgradimo ispunjen život?

Prema psihologu Koriju Vilksu glavne krivce za naš nedovoljan razvoj i stagniranje treba tražiti među našim strahovima. On je izdvojio četiri straha koja nas sprečavaju da napredujemo.

Strah od neuspeha

Svima je vrlo dobro poznat ovaj strah. On čini da sumnjamo u sebe i zapitamo se da li smo dovoljno dobri za stvari koje želimo da uradimo. Strah od neuspeha nas ponekad sprečava da počnemo sa radom na sebi, a nekad zbog njega vrlo lako odustajemo iako smo već dosta odmakli u ispunjavanju nekog cilja.

Strah da će nas drugi ismevati

Ako tokom rada na nekom projektu razmišljate o tome šta će drugi ljudi misliti o njemu, bilo oni vama bliski ili oni koji vas baš ne mirišu, i to vas u potpunosti parališe i otežava vam obavljanje ovog posla, onda je vaš život obeležen strahom da ne budete ismejani. Ovaj strah vas sprečava da rizikujete i drži vas na utabanoj stazi vašeg života, koja vas u dugom roku neće učiniti zadovoljnom osobom.

Strah od neizvesnosti

Treći strah nam šapuće da nemamo dovoljno informacija da krenemo napred. Zbog njega postavljamo sebi pitanja kao što su, „koja je odluka ispravna?“ i „koji pravac da odaberem?“. Zbog toga stalno tražimo više. Više informacija. Više vremena. Više resursa. Više odgovora. Provodimo toliko vremena pokušavajući da pronađemo „savršeno“ rešenje pre nego što počnemo, da nikada ništa ne preduzimamo. Strah od neizvesnosti od nas pravi osobe koje puno analiziraju situaciju, a malo rade da je promene.

Strah od uspeha

Kako bismo se mogli plašiti postizanja upravo onoga što kažemo da želimo? Zato što većina nas veruje da je uspeh binarno stanje pre i posle. Ako nikada nismo postigli uspeh, znamo samo verziju sebe „pre“ i nismo spremni da je se odreknemo tek tako. Pošto smo bolje upoznati sa našim trenutnim stanjem, nesvesno se samosabotiramo da bismo ostali na poznatoj teritoriji – da bismo živeli u svetu koji razumemo. Postizanje uspeha predstavlja prelazak praga preko kojeg ne možemo da vidimo i to nas plaši. Ovaj strah nam govori da ćemo postati potpuno druga osoba ako uspemo, neko koga nećemo prepoznati. Strah od uspeha nas tera da napustimo vredne projekte baš kada smo na ivici pobede, da napustimo trku čim se približimo dovoljno da vidimo cilj.

Izvor: Psychology Today
Naslovna fotografija: Some Tale on Unsplash