Depresija i osmeh idu zajedno: Ovo su simptomi koji ukazuju da nije sve onako kako izgleda

Vest da je poznati jutjuber Mirko Rašić juče sebi oduzeo život potresla je mnoge. Njegovi prijatelji i poznanici se od njega opraštaju porukama u kojima napominju da je Mirko uvek bio nasmejan, čovek sa mnogo planova i pun života.

Mnogi se krive što ranije nisu primetili da nešto nije kako treba.

Depresija je uobičajeni poremećaj mentalnog zdravlja i procena je da na svetu pet odsto odraslih pati od ovog poremećaja, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.

Reč je o bolesti sa sto lica, i da, na žalost, nekada su ta lica nasmejana.

Na primer, i za holivudskog glumca Robina Vilijamsa, koji je izvršio samoubistvo 2014. godine, govorilo se da je uvek bio nasmejan i vedar.

Osmeh i depresija nisu isključivi

Sudeći prema psihologu dr Hajdi Mekenzi, depresija i osmeh nisu međusobno isključivi.

“Ljudi koji pate od ovog oblika depresije često maskiraju simptome koji se javljaju”, kaže dr Mekenzi. “Oni svakog dana ustaju, oblače se, pojavljuju se na poslu, i imaju takvu interakciju sa drugima da se njom prikriva koliko se loše zapravo osećaju”.

Mekenzijeva ističe da je takozvana nasmejana depresija zapravo samo drugi naziv za visokofunkcionalnu depresiju, hronični osećaj tuge koji može da uključuje promene u spavanju i apetitu, osećaj beznađa i umor, napade panike, gubitak interesovanja za omiljene aktivnosti.

Književnost često prikazuje depresivnu osobu kao nekoga ko izgleda iscrpljen ili jednostavno nezainteresovan za život. S druge strane, depresija maskirana osmehom je vrsta depresije u kojoj osoba spolja izgleda srećno, ali zapravo oseća bol iznutra.

Psiholog Aishvaria Raj objašnjava za Health Shots da depresija sa osmehom nije opštepriznato medicinsko stanje, ali to ne znači da nije stvarno.

On napominje i da je upravo na ovaj oblik depresije potrebno obratiti posebnu pažnju jer se na prvi pogled ne vidi kod bližnjih i da nosi određenu opasnost. Psiholog objašnjava da ljudi koji pate od depresije maskirane osmehom imaju veći rizik od samoubistva jer ulažu mnogo truda da ne pokažu svetu koliko se zapravo bore sa problemima. Istovremeno, oni mogu imati više energije da isplaniraju sam čin i konačno ga sprovedu od osobe koja je previše letargična i bezvoljna za to.

Simptomi depresije sa osmehom

Kako prepoznati ovu vrstu depresije i ko joj je sklon?

Najčešći simptom svih oblika depresije je dugotrajan osećaj tuge koji ljudi koji pate od ove vrste depresije veoma uspešno skrivaju. Na aktivnu, funkcionalnu ili veselu osobu takođe može uticati osmeh prerušen u depresiju.

Međutim, niko ne može u potpunosti da sakrije bol koji doživljava i dobro je obratiti pažnju na sledeće znake:

Letargija ili umor

Nedostatak sna ili preterano spavanje

Promene u težini i apetitu

Nezainteresovanost

Nisko samopouzdanje.

Posebno je važno obratiti pažnju na ove znakove ako je osoba nedavno raskinula brak, vezu ili prijateljstvo, izgubila posao ili je u finansijskim problemima. To su grupe ljudi koje su posebno sklone razvoju depresije i često će to početi da kriju uz osmeh.

Ljudi koji pate od ovog oblika depresije često sprovedu u delo svoje misli o samoubistvu, za razliku od onih koji pate od mnogo jačih oblika depresije. Takvi ljudi često nemaju energije da sprovedu svoje misli u delo.

Pa tako dokumentarac o životu Robina Vilijamsa, “Robin Vilijams: Kad se smeh zaustavi“, otkrio je tada nove informacije o zdravstvenim problemima pokojnog glumca, uključujući njegovu dijagnozu Parkinsonove bolesti, ali i probleme sa depresijom.

Depresija je jedan od problema mentalnog zdravlja koji se najefikasnije leče

Ako vi ili neko koga poznajete patite od depresije koja je prikrivena osmehom, dobra vest je da postoji pomoć, piše Psychology Today.

Ovo je jedna od najefikasnijih strategija lečenja problema mentalnog zdravlja.

Bilo kroz savetovanje ili psihoterapiju, moguće je uspešno izaći iz ovog stanja uma i osloboditi se tuge. Voljena osoba ili bliski prijatelj za koga sumnjate da pati od depresije prikriven osmehom može to poreći i čak imati negativnu reakciju kada prvi put otvorite temu, ali to je normalno.

Ljudi često nisu svesni depresije maskirane osmehom, a reč “depresija” može zvučati previše ekstremno. Imajte na umu da oni mogu videti pomoć kao znak slabosti ili nešto što je potrebno samo osobama sa teškim poremećajima. Deo razloga je to što se depresija i druge mentalne bolesti i dalje stigmatizuju i doživljavaju kao sramotne. Češća diskusija o ovakvim temama, kao i bolja edukacija stručnjaka mogu pomoći u otklanjanju takvih predrasuda.

Ukoliko vam je potrebna psihološka pomoć, možete pozvati sledeće brojeve:

Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva – lekari Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”.

Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 h prima bez zakazivanja.

Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra “Srce” od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org, kao i preko četa na sajtu www.centarsrce.org.

Volonteri razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni.