Koja je razlika između depresije i anksioznosti? Psihijatar dr Milan Latas nudi objašnjenje
Psihijatar prof. dr Milan Latas gostovao je u emisiji „RTS Ordinacija“. Tema emisije je bila depresija, a on je za gledaoce razjasnio šta odlikuje ovo psihičko stanje i kako se ono razlikuje od anskioznosti.
Depresija i anksioznost
„Anksioznost je patološki strah kada su ljudi previše brinu i kada su napeti i previše uznemireni i to ne mogu da kontrolišu. Depresijom nazivamo kada osoba najmanje dve nedelje, svakoga dana, oseća se tužno i nesrećno. A drugi kriterijum kada osoba izgubi mogućnost uživanja u stvarima u kojima je ranije uživala. Anksioznost je povezana sa brigama, depresija je povezana sa tugom, raspoloženjem i gubitkom. Volja je često smanjena ili je nema uopšte, ali nije ključni kriterijum“, rekao je psihijatar prof. dr Milan Latas za RTS.
„Ljudi pokušavaju da pobede krizu i vide da ne mogu. Depresija je fiziološka. Kada govorimo o blažim depresijama onda poseta psiihoterapeutu ili duhovniku može da pomogne, kada govorimo o umereno teškim i teškim depresijama sam razgovor i psihoterapija nisu dovoljni i onda je neophodno da se uključe i lekovi u terapiji“, rekao je prof. dr Milan Latas u emisiji „RTS Ordinacija“.
Povezani članci
Antidepresivi
Psihijatar je takođe govorio o antidepresivima i njihovim nuspojavama.
„Nekada su ti lekovi imali neželjene efekte, kao što su sušenje usta i omaglice. Međutim, savremena psihijatrija ima veliki broj različitih lekova koji mogu da pomognu ljudima u različitim simptomima. Nisu svi ljudi koji su oboleli od depresije isti, niti su njihovi simptomi isti“, pojasnio je dr Latas i dodao: „Ono što je važno kod primene antidepresiva je njihova sigurnost u smislu da neće napraviti štetu ljudima. Problem zavisnosti kod psihijatrijskih lekova je u tome što kada se naglo prekinu javi se problem. Problem zavisnosti nikada nije problem kada pratimo pacijenta i vidimo kada je vreme da se lek ukine.“
On je takođe rekao koliko je potrebno vremena da antideprisivi počnu da deluju.
„Antidepresivima treba dve, tri, nekada i četiri nedelje da počnu da deluju. U prvom razgovoru sa pacijentom kažemo da se ništa neće dogoditi odmah. U prvom razgovoru kažemo i neželjene efekte koji mogu da se jave, najčešće su vrlo blagi i nestaju nakon neko dana“, otkrio je prof. dr Milan Latas, psihijatar iz UKCS.
On je naveo da je u propisanim dozama bezbedno uzimati lekove ceo život.
„Obično bi lekovi za lečenje psihijatrijskih poremećaja trebalo da se uzimaju od šest do dvanaet meseci, to je minimum. Neki ljudi koji su osećajniji i senzitivniji potrebno je dve, tri godine, nekada i ceo život. Kod nekih ljudi koji su jači i imaju bolje uslove života njima su kraće potrebni lekovi“, istakao je prof. dr Milan Latas.
Sedativi
Renomirani psihijatar dotakao se i sedativa.
„Sedativi su odlični lekovi, namenjeni su za smanjivanje straha, bolje spavanje, za mir i relaksaciju i za uvođenje u anesteziju, sve drugo je zloupotreba“, rekao je on.
Takođe je napomenuo da se sedativi nekada koriste u kombinaciji sa antidepresivima, ali da nisu potrebni u slučaju da neko ima samo depresiju, bez anksioznosti.
Izvor: RTS
Povezani članci
