Dosadno vam je na poslu? Postoji dobro objašnjenje ovog fenomena
To što provodimo mnogo, ako ne i većinu, svog života radeći, samo po sebi, nije nužno loša stvar – osim ako nam nije dosadno dok radimo.
U video snimku objavljenom na sajtu Big Think, profesor organizacionog ponašanja u Londonskoj poslovnoj školi Den Kejbl citirao je Galupovu anketu koje pokazuju da „oko 70 odsto ljudi nije uvek fokusirano na posao u toku radnog dana niti osećaju zadovoljstvo svojim poslom, a oko 18 odsto ljudi oseća odbojnost prema tome što radi“.
Možda vam ovo zvuči prilično očekivano, da ne kažemo normalno u današnjem svetu, ali Kejbl ovakvu percepciju posla kao nešto što moramo da prođemo da bismo se opustili vikendom naziva „humanističkom bolešću“. On smatra da je to loše za same pojedince koji su nezadovoljni na poslu, ali i organizacije za koje rade, koje u takvim okolnostima ne mogu da očekuju dobre performanse od zaposlenog.
Povezani članci
Kejbl smatra da koreni moderne dosade ne poslu leže u periodu nakon industrijske civilizacije. Prema njegovim rečima, sredinom devetnaestog veka, kupac cipela odlazio je kod lokalnog obućara. „Svaki od ljudi u prodavnici bi posmatrao kako mušterija ulazi, a zatim bi napravili cipele za tog kupca“, kaže on. Ali pred kraj veka, „dobili smo ovu drugačiju ideju, kao vrsta, gde ne bi trebalo da prodajemo dva para cipela svaki dan, već dva miliona.“
Ovo ogromno povećanje produktivnosti podrazumevalo je „razbijanje posla na izuzetno male zadatke, gde većina ljudi ne ulazi u kontakt s kupcem. Većina ljudi ne dizajnira cipele. Većina ljudi zapravo ne vidi cipelu napravljenu od početka do kraja.“
To je podrazumevalo, drugim rečima, „uklanjanje smisla koji ljudi osećaju na radu“ u ime sve većeg obima proizvodnje i efikasnosti. Tako da zadaci koje danas radimo na poslu, koji čine samo delić veće celine, ne odgovaraju delu našeg mozga koji se zove ventralni strijatum.
On nas uvek „podstiče da istražujemo granice onoga što znamo, da budemo radoznali“, ali kao rezultat toga, osećamo dosadu na poslovima koji nam ne nude izazove.
Jedno rešenje je rad za manje organizacije, čiji članovi imaju tendenciju da igraju više uloga u firmi i budu bliži krajnjim korisnicima usluge ili proizvoda. Drugo rešenje je da se bavite razmišljate o široj slici vašeg posle, njegovom uticaju na svet oko vas, a ne samo o neposrednim zadacima kojima morate da se bavite.
S druge strane, dosada na poslu nije uvek baš toliko loša. Možda ste baš zbog nje i pročitali ovaj tekst.
Izvor: Open Culture
Povezani članci
