Istraživači sa Stenforda pročešljali su sva važna istraživanja o povezanosti video igara i nasilja i došli su do ovog zaključka

Veliki broj ljudi stradao je u pucnjavama prošle godine, a kako smo nažalost videli nedavno, ni naša zemlja nije otporna na ovu pošast.

I ranije smo imali prilike da čujemo kako mnogi povezuju video igre sa ovim dešavanjima, a sada je to još intenzivnije prisutno na našim televizijskim frekvencijama i društvenim mrežama.

Jedan deo Stenforda, posvećen vezi između tehnologije i mentalnog zdravlja (Stanford Brainstorm Lab), proteklih meseci je detaljno proveravao 82 medicinska istraživanja koja ispituju bilo kakvu vezu između igranja video igara i nasilnog ponašanja.

Konačni zaključak istraživanja je da NE postoji direktna uzročno-posledična veza između igranja video igara i pucanja u stvarnom životu, barem kada je u pitanju namera da se fizički naudi nekome.

Ovom analizom obuhvaćen je svaki vid fizičkog nasilja, od običnog gurkanja do pokušaja ubistava, kao i trenuci neposredno nakon objavljivanja onlajn video igara koje u sebi imaju komponentu pucanja iz neke vrste oružja.

Sa podacima od tri decenije unazad, nije pronađena veza između te dve aktivnosti, čak su istaknute i pojedine koristi od umerenog i povremenog igranja video igara.

Mnoge od njih zahtevaju od igrača da reše probleme, što ih priprema za mnoge izazove u stvarnom svetu, a dosta njih ima društvenu komponentu koja pomaže protiv osećaja izolacije i tuge.

Sve ovo ne znači da one ne mogu biti opasne i zarazne, jer se mora i te kako voditi računa koje i kakve video igre neko igra, naročito dete, kao i koliko dugo vremena provodi u njima, da bi se izmerio efekat na njegov stvaran život.

Ono što deluje izvesno iz ovog istraživanja je da se nasilje u stvarnom svetu ne može tek tako pripisati prostom igranju video igara, već je to mnogo dublji problem koji iziskuje rešavanje na sistemskom nivou.

Izvor: Fortune