Kada je u pitanju prijateljstvo, kvalitet je važniji od kvantiteta

Nakon dve godine života u uslovima pandemije, mnogi od nas stavljeni su pred izbor: da li da nastavimo da se družimo sa užom grupom prijatelja s kojom nismo izgubili kontakt ili da nadoknadimo izgubljeno vreme i vidimo se s ljudima koje smo donekle zanemarili?

U eri u kojoj je sve više usamljenih pojedinaca, ljudi će možda iz straha da im se još više ne smanji krug prijatelja uložiti napor da steknu nove, ali da li to dobra taktika?

Biti okružen prijateljima definitivno ima svoje prednosti. Ako steknete puno prijatelja u dvadesetim, veće su šanse da ćete u tridesetim moći da napravite kvalitetniji odabir osoba koje stvarno želite da imate u svom društvu.

„Ljudi u dvadesetim žele da imaju puno prijatelja, jer na taj način mogu da iskažu sve strane svog identiteta“, tvrdi psihološkinja Marisa Franko. Prema studiji iz 2012, ljudi koji su u srednjem dobu u kontaktu sa više od deset prijatelja, osećaju veću satisfakciju životom od onih koji su u kontaktu sa manje od deset prijatelja. Takođe je poznato da druženje sa prijateljima smanjuje stres, a zbog toga pozitivno utiče i na zdravstveno stanje ljudi.

Nije, međutim, potrebno da imamo puno prijatelja da bi uživali u koristima ovog ljudskog odnosa. Franko kaže da čak i jedan prijatelj može biti vredan. „Najveći pozitivan uticaj na naše mentalno zdravlje i blagostanje dobićemo kada posle perioda samoće steknemo jednog prijatelja“, smatra Franko. „Ako samo s jednom osobom možete da ostvarite blizak i ispunjavajući odnos, onda nije ni važno da imate puno prijatelja.“

Umesto što trošite svoje ograničeno vreme i energiju da biste ostali u kontaktu sa svim vašim prijateljima i iz straha od samoće gledate da sklopite što više novih prijateljstava, bolje bi bilo da se posvetite negovanju prijateljskog odnosa sa manjim brojem ljudi.

Dovoljno je tri (ili četiri, pet…) prijatelja

Evolucioni psiholog Robert Danbar je devedesetih objavio naučni rad u kome je objasnio da ljudi mogu da budu u kontaktu sa maksimalno 150 osoba u jednom trenutku, a tu se ubrajaju i njihovi članovi porodice. To je kasnije postalo poznato kao Danbarov broj. Isti naučnik smatra da je idealno imati pet bliskih prijatelja. Kasnija istraživanja su potvrdila njegovu tezu, pa se danas smatra da su tri do pet bliskih prijatelja dovoljni za ispunjen život.

Da bismo ostvarili neophodnu bliskost sa nekom osobom koju kasnije možemo zvati prijateljem, potrebno je da s njom provedemo minimum 200 sati, navodi se u jednoj studiji. Složićete se da nije realistično očekivati da svakom poznaniku posvetimo toliko vremena.

Upravo zbog toga, naši najbolji prijatelji su najčešće ljudi koje znamo iz detinjstva ili osobe s kojima smo radili duži vremenski period. „To su prijatelji s kojima se družite još od školskih dana i čak da oni sutra odu da žive u Australiju i ostanu tamo više godine, ako se kojim slučajem vrate u domovinu, moći ćete vrlo lako da nastavite gde ste stali, kao da su bili tu sve vreme“, izjavio je Danbar za sajt Vox.

Psihološkinja dr Andrea Bonije kaže da sa bliskim prijateljima možemo da se ponašamo potpuno prirodno, govorimo bez dlake na jeziku i ne pravimo se da je sve u redu, kada očigledno nije. Oni nas, ukratko, prihvataju kakvi zaista jesmo.

„Zahvaljući društvenim mrežama, danas bukvalno možemo da vidimo koliko tačno prijatelja imamo“, kaže dr Bonije i dodaje: „I sasvim je normalno da će neki od nas početi da se upoređuju s drugima po ovom kriterijumu.“

Ona pak smatra da ne treba da nas brine ako naši poznanici imaju više prijatelja od nas. „Kada vam 200 ljudi poželi srećan rođendan, to može stvoriti osećaj zadovoljstva i pripadnosti, ali ne može da se poredi sa satisfakcijom koju dobijamo kada osoba kojoj je stalo do nas posluša našu ispovest u trenutku očaja. To je već malo dublja veza“, objašnjava dr Bonije.

U ovakvim prijateljstvima postoji i zdrava doza reciprociteta. To znači da vi jednako podržavate svoje prijatelje kao i oni vas; i vi i oni inicirate viđanja, a možete da računate i na njihovu pomoć i oni na vašu, čak i u slučaju kada se niste videli duže vreme.

Kako negovati bliska prijateljstva?

Jedno je reći da imamo puno prijatelja, a nešto sasvim drugo da izdvajamo svoje vreme za njih. Ako planirate da produbite svoj odnos sa određenim prijateljima, moraćete da se više družite, i to u stvarnom svetu, a ne samo onlajn. „U većini slučajeva, naši najbolji prijatelji su oni koje redovno viđamo i s kojima se lepo provodimo“, kaže Džefri Hol, profesor komunikacija na Kanzas univerzitetu. Iz tog razloga važno je imati dovoljno energije za izlaske i druženja, ali i naći slobodne trenutke u svom rasporedu, kada nas drugi zovu da se vidimo.

Hol smatra da je od pomoći ako sa svojim dobrim prijateljima imamo određenu rutinu, na primer, ako s nekim od njih idemo redovno na časove joge, a s drugima po navici pijemo jutarnju kafu pre posla. Na taj način smo uvek u toku s dešavanjima u životu svojih prijatelja i možemo da ostanemo u kontaktu preko poruka između momenata koje provodimo zajedno. „Kada znamo nečiji raspored, to je dokaz da smo bliski“, kaže Hol.

„Svaki od naših prijatelja može da odigra posebnu ulogu u našem životu“, tvrdi dr Bonije. S jednim, na primer, možemo da pričamo o poslu, a od drugog možemo tražiti ljubavni savet. „Retko ćemo samo s jednim prijateljem biti u prilici da adekvatno pokrijemo sve teme koje se tiču različitih aspekata naše ličnosti“, objasnila je dr Bonije.

Kada nekoliko prijatelja nije dovoljno

Mada ne postoje striktna pravila koja određuju koliko vam je potrebno bliskih prijatelja, ako se osećate usamljeno, to je siguran znak da vam treba više nego što ih imate.

Za sticanje pravih prijatelja potrebno je vreme, ali postoje neki jednostavni načini da povećate svoju društvenu interakciju. Za početak, priključite se lokalnim organizacijama u učestvujte i zajedničkim projektima. To može biti inicijativa stanara vaše zgrade ili pak roditelja dece iz jednog razreda. Sve ovo stvara osećaj pripadnosti i povezanosti s drugim ljudima.

Još jedan način da poboljšate svoj društveni život i možda steknete nove prijatelje je da se češće upuštate u opuštenu konverzaciju s poznanicima. To može biti vaš frizer, roditelj pored koga sedite na utakmicama vašeg mališana ili osoba koju uvek srećete u lokalnom kafiću. Od ovih razgovara možete imati koristi čak iako ne produbite svoj odnos s datim osobama. Ipak, istraživanja pokazuju da je pored razgovora sa poznanicima, potrebno i da ste u redovnom kontaktu sa bliskim ljudima.

Hol smatra da negovanje malog broja prijateljstava ima smisla samo u slučaju da ste u prilici da imate blizak odnos sa više osoba, a ne samo jednomo, jer u slučaju da je ona zauzeta, a vi imate određeni problem, ne preostaje vam niko drugi da mu se poverite.

Ako se osećato izolovano od drugih, poželjno je da napravite prvi korak i pošaljete poruku ili pozovete starog prijatelja s kojim dugo niste bili u kontaktu, naročito ako on prolazi kroz težak period u životu. Verujte nam, biće vam zahvalan, a i vi ćete se osećati manje usamljeno nakon toga.

„Ja mislim da mi imamo bazičnu potrebu da budemo povezani s drugim ljudima i ako odgovorimo na ovu potrebu lepim i nesebičnim ponašanjem prema osobama s kojima smo u prijateljskim odnosima, time ćemo doprineti i svom blagostanju“, sumirao je Hol na kraju svoj stav o značaja prijateljstava u našim životima.

Izvor: Vox
Naslovna fotografija: Helena Lopes on Unsplash