Da li su prirodni proizvodi bolji od sintetičkih?
Bilo da su u pitanju namirnice, kozmetika ili nešto od kućne hemije, uvek postoji dilema da li je bolje kupiti prirodan ili sintetički proizvod, odnosno šta je korisnije za nas i za okruženje. Odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan, jer na njega utiče više faktora, koje ćemo nabrojati u nastavku.
Hemikalije koje su štetne za ljudski organizam ili za okolinu mogu da se pronađu u mnogim stvarima koje se nalaze u našem domu – od sredstava za čišćenje i pakovanja hrane do nameštaja i kuhinjskih posuda. Neki toksini mogu da završe u našem telu ili u zemlji i da se razgrađuju dugo, ali čak i neki prirodni elementi mogu da izazovu alergijske reakcije ili iritaciju kože. To znači da prirodni proizvodi nisu uvek potpuno bez toksina, odnosno da oni sintetički nisu uvek gori za nas.
Ponekad može da bude zbunjuće da do besvesti gledate etikete kako biste razlikovali koji proizvodi su prirodni a koji sintetički, jer ima i onih koji sadrže mešavinu prirodnih i sintetičkih komponenti. Koliko je nešto prirodno zavisi od načina proizvodnje i od toga da li su sastojci dobijeni od biljaka, minerala, morskih resursa ili životinja, ili na primer sintetički dobijeni od fosilnih goriva. Instinkt vam verovatno kaže da su ovi prvi bolji od ovih drugih proizvoda, ali – da li je to zaista tako?
Povezani članci
Načini na koje se dobijaju prirodni sastojci mogu podržati biodiverzitet i poboljšati stanje zemlje, ali u zavisnosti od toga kako, gde i kada se nešto uzgaja, može doći i do emisije gasova staklene bašte. Kada su u pitanju sintetički proizvodi poreklom iz laboratorija, proizvođači tvrde da oni ne iscrpljuju resurse ove planete i mogu da sve to čine u mnogo većem obimu bez ograničenja.
Tako se na primer kritikuje upotreba jedne vrste krabe za poseban krvni test i razvija se sintetički identičan sastojak koji će imati isti efekat. S druge strane, skvalan, prirodno uzlje iz jetre ajkule, koristi se za kozmetičke proizvode, a skvalen, takođe ajkulino ulje, za povećavanje efikasnosti nekih vakcina. Ovi proizvodi su prirodni, ali ugrožavaju ajkule i tako mogu da naruše prirodan balans, te se stoga razvijaju alternative iz maslinovog ulja, čija cena doduše varira usled mnogih faktora.
Nova varijanta skvalana razvija se sintetički iz etički uzgajane šećerne trske, što garantuje da je čist, duže traje i stabilniji je u odnosu na onaj dobijen iz ajkulinog ili maslinovog ulja. Još jedan takav primer je indijska sandalovina, koja se koristi u beauty proizvodima. Ova biljka je na ivici izumiranja zbog prevelike upotrebe i zato je umesto toga razvijena sintetička varijanta pomoću šećerne trske i tehnologije fermentacije.
Ono što je druga strana sintetičke proizvodnje je da se u fabrikama koristi proces obrade fosilnih goriva koji troši puno energije i stvara otrovne otpade i emisije. Industrija hemikalija koristi najviše energije na svetu, što dovodi do emisije gasova staklene bašte i ubrzava globalno zagrevanje.
Jedan od zanimljivih predloga za proizvodnju kozmetike je korićenje otpada od hrane. Iako ovo zvuči veoma neobično, to su prirodni resursi čija obrada ne zahteva previše energije i ne emituje nikakve toksine. Konkretan predlog je kora od mandarine, kao i kožice grožđa ili crnih ribizli. Na taj način, smanjuje se količina otpada, a iskorišćava sve ono što bi se inače bacilo, dok sve što ostaje bude biorazgradivo i neotrovno.
Kada je u pitanju balans između prirodnih i sintetičkih proizvoda, on se svodi na to kako izbalansirati ljudsko zdravlje i stanje životne sredine, zato i jedni i drugi proizvodi imaju adute na svojoj strani.
Izvor: BBC
Naslovna fotografija: Kris Atomic on Unsplash
Povezani članci
