Kako da odgovornost za svoje emocije ne prenosite na druge?

Kad se nađemo u kritičnoj situaciji i nismo sigurni šta je potrebno da učinimo, impulsivno počinjemo redom da se prebacujemo u uloge žrtve, progonioca i spasioca. Prvo se nadamo da će nam neko pomoći, onda se slamamo na voljene s kojima se ne slažemo, onda pokušavamo da pomognemo drugima… I onda opet krećemo da paničimo.

Naše unutrašnje nesrećno dete čeka spas spolja, naše strašno i egocentrično dete želi svakoga da kazni za najmanje narušavanje njegove jasne slike sveta, a dete spasilac žrtvuje svoje interese za druge, ne razmišljajući o posledicama. Panično lutanje oko ovog trougla iscrpljuje naše emocionalne resurse.

Ako se emocionalnom unutrašnjem detetu dopusti da potpuno preuzme kontrolu nad psihom, tada će destruktivne impulse biti nemoguće obuzdati. Tada će unutrašnji odrasli biti u poziciji promatrača i podvrgnuti se histeriji. Kako se ne bi zaglavili u razarajućem obruču: straha, teskobe, boli, ljutnje i apatije, potrebno je u sebi primetiti detinjaste porive i zaustaviti ih.

1. Povratak deteta u odraslu osobu

Zapamtite da ste odrasla osoba. Vaše iskustvo, znanje i kompetencije nisu nigde nestale – i dalje rešavate složene probleme na poslu, znate da upravljate svojim vremenom i budžetom te komunicirate s istim odraslim i pametnim ljudima. Vredi se koncentrisati na ono što je pod vašom kontrolom i čekati da se situacija stabilizuje. Udahnite, primenite tehnike disanja ili bilo koje mentalne vežbe koje će vam pomoći da se umirite.

Možete se zamisliti kao dobar, ali strog roditelj. Kad otac pun ljubavi kaže detetu da ne gura prste u utičnicu, on ne preti, on ga zaustavlja. Postanite takva odrasla osoba za sebe. To možete učiniti grubo – „Ma, takav i takav si, koliko sam ti puta rekao, sad ćeš videti!ˮ, Ili možete strogo, ali bez poniženja: „Stani, ne možeš to da radiš, opasno je. Razumem da želiš da pokušaš, ali ne mogu ti dopustiti”.

Bolje je sačuvati dečja stanja za mirno i stabilno vreme, kada okolo nema „utičnicaˮ. U kriznoj situaciji je potrebno da mobilizujete svoju energiju i usmerite je u kreativnom smeru.

2. Ne reagujte kada vas emocije preplave

Nemojte donositi ishitrene odluke kada ste pod velikim stresom. Ograničite komunikaciju na bliski krug u koji verujete. Vaša iskustva su vaša odgovornost. Uznemireno dete može pasti, vrištati i čekati da ga neko uteši, ali to nije delotvorna strategija za odraslu osobu. Delujte i komunicirajte s drugima samo ako je vaše emocionalno stanje iznad nule.

3. Ne učite druge kako da žive

Zapamtite da drugi ljudi nisu došli na ovaj svet kako bi ispunili vaša očekivanja. Iza njihovog ponašanja i emocionalnih reakcija kriju se lične priče i traume. Savladajte prihvatanje i ljubaznost. Ako vas nečije ponašanje užasava, udaljite se. Ne pokušavajte druge ljude uputiti na pravi put, pogotovo ako vas o tome nisu pitali. Jedina osoba na koju stvarno možete uticati ste vi sami.

4. Zaštitite svoje odnose

Ako voljena osoba ne deli vaš stav, to ne znači da vam se protivi. Svi smo mi složeni, kontradiktorni i višeslojni. Nemojte suziti nečiju ličnost na jednu misao, stav ili emociju, nemojte zanemariti sve dobre stvari koje vas povezuju.

Prema starijim roditeljima treba postupati s posebnom pažnjom. Sada se mnogi svađaju s njima, pokušavajući da im otvore oči za ono što se događa – to je detinjast i impulsivan potez. Vodite računa o njihovom emocionalnom i psihičkom stanju, čak i ako to znači pomiriti se s njihovim zabludama. Da li biste se svađali i uporno dokazivali detetu da Deda Mraz ne postoji?

5. Razmislite šta delite sa drugima

Svako od nas je odgovoran za reči koje izgovara drugima i emocije koje prenosi. Odgovorite sebi iskreno na pitanje: „Kako će se osećati moj sagovornik ako kažem ili učinim ono što sam nameravao?ˮ Možda drugoj osobi trenutno nije lako i neće moći da se nosi s količinom negativnosti koju biste želeli da izbacite. Delite toplinu, podršku i ljubav, a ne teskobu, ljutnju i ogorčenost.

6. Zapamtite nad čim imate kontrolu

Kada pokušavamo da generalizujemo situaciju i koristimo apstraktne fraze poput „čitava država tako misli”, „svi normalni ljudi se tako osećaju”, zapravo govorimo samo o sebi i svojim osećanjima. Psihi je mnogo lakše da projektuje neugodne emocije prema spolja nego da se usredsredi na ličnu odgovornost za svoj život, uspehe i neuspehe.

Sledeći put kada budete osetili želju da nekoga kritikujete, pokušajte da pronađete nešto dobro u toj osobi. I naučite da transformišete negativnu energiju u konstruktivno delovanje.

Izvor: Psychologies Russia

Naslovna fotografija: Pro Crunch Media