Kako da pomognete prijatelju koji pati od anksioznosti?

Pandemija ili prekomerno korišćenje društvenih mreža, tek čini se da je anksioznost sve više prisutna u našim životima. Prvi od dva spomenuta uzroka svakako je doprineo pogoršanju mentalnog zdravlja, a u prilog tome govore rezultati studije sprovedene u Velikoj Britaniji. Naime, čak 19 miliona odraslih ispitanika priznalo je da ima ovaj problem gotovo svakodnevno. Suvišno je govoriti o tome da je ovo važna, ali nezahvalna tema. Nije svejedno onome ko prolazi kroz to iskustvo, a ni onome ko je blizak i bio bi red da pomogne. Prijatelji ili članovi porodice mogu da odigraju važnu ulogu i pruže ohrabrenje kada psihički padnemo, ako ulozi pristupe na pravi način. U narednim redovima, donosimo vam savete za postupanje u ovakvim situacijama, pre svega kada sa dotičnom osobom negujete prijateljski odnos. Iskreno se nadamo da će vam koristiti.

1. Saslušajte i saosećajte se

Za početak, upitajte druga ili drugaricu kako se oseća, ali budite spremni da poklonite nepodeljenu pažnju. Takođe, ne razmišljajte o tome šta bi trebalo da kažete, već se zahvalite na ukazanom poverenju. Zbog toga bi bilo najbolje da izbegavate rečenice kao što su: „Sigurna sam da će brzo proći”, ili „Samo ti se čini da nešto nije u redu sa tobom”.

2. Ne igrajte ulogu spasioca

U ovakvim trenucima, nema mesto za instant rešenja i savete, jer je vaš prijatelj ili prijateljica sigurno već istražio problematiku i pozabavio se uzrocima. Dobra namera nekada može biti pogrešno protumačena, i izazvati dodatno opterećenje. Bolja opcija je čestitati mu na dosadašnjim uspesima i malim pobedama, posebno u izazovnim periodima, i naglasiti da ste i vi prolazili kroz slično. Pokušajte da pronađete meru, jer nije prijatno kada druga stana ne želi da se otvori, a vidite da nije dobro.

3. Shvatite da anksioznost različito utiče na nas

Anksioznost kod nekih ljudi dovodi do umora ili insomnije, a opet, može biti propraćena uznemirenošću i manjkom fokusa. Neko postane razdražljiv, ponekad prorade iracionalni strahovi, pa čak i bol u grudima ili mišićna napetost. Imajte ovo u vidu kada razgovarate, jer su simptomi različiti i često upućuju na drugi problem.

4. Ponudite pomoć

Postoje različiti načini da pomognete sebi, pa i drugome ko prolazi kroz napad anksioznosti. Za nekoga je rešenje meditacija ili vežbe disanja, a preporučuje se i trčanje, kao vidi fizičke rekreacije. Predočite prijatelju ili prijateljici tehnike koje su možda i u vašem slučaju bile delotvorne, i ponudite pomoć.

5. Budite tu u kriznom trenutku

Ako se nađete u prilici da vidite kako se neko vama blizak muči, pitajte otvoreno u čemu je problem. Na taj način, otvorićete prostor za iskrenost i odnos u kome nema tajni. Naravno, treba razumeti da je čoveku teško da govori kada ga obuzmu jaka osećanja, ili u javnosti, pa predložite odlazak na skrovito mesto ili u kratku šetnju, gde ćete nasamo popričati.

6. Poštujte tuđa osećanja

Ukoliko kasnite na mesto nalaženja, pošaljite poruku. Takođe, ako ste u gužvi i niste u prilici da se dopisujete, kratko se javite da zna da ste dobro. Anksioznost može predstavljati veliki teret, pa pokažite da vam je stalo, i da ste osoba na koju se čovek može osloniti. Nekada mali znak pažnje poput: „Jako se lepo osećam u tvom društvu”, može i te kako popraviti dan.

7. Postavite granice

Uvek na prvo mesto stavite svoje potrebe i naučite da volite i poštujete sebe. Naravno da ćete za blisku osobu učiniti sve ili bar deo onoga što smo naveli, tako da se oseća bar za nijansu bolje nakon susreta ili priče. Međutim, kada ste pružili maksimum, i potreban vam je otklon, to jasno stavite do znanja. Jedan od načina je da pošaljete poruku sledeće sadržine: „Ne mogu sada da razgovaram, ali, ukoliko ti odgovara, možemo sutra da odemo na kafu”.

Izvor: Vogue España

Fotografije iz naslovnog kolaža: Unsplash