Kako da se držite novogodišnjih odluka? Nudimo nekoliko saveta
Ponovo je to doba godine, kada naizgled svaka reklama, objava na društvenim mrežama ili dobronamerna voljena osoba vas podsećaju kako treba da napravite neku promenu u svom životu, nešto uradite povodom ovoga ili onoga i uđete u novu godinu s jasnim ciljevima.
Lični razvoj je težak u bilo koje doba godine, ali možda je naročito težak početkom nove godine, kada imamo svoj, ali i pritisak okruženja da napravimo neki pomak u svom životu. Želja za postavljanjem ciljeva često dolazi odmah nakon početka nove nedelje, meseca, godine, semestra ili rođendana. To je tzv. „efekat novog početka“, kada ljudi imaju veću motivaciju da pokore izazove koje su stavili pred sebe.
Novogodišnje odluke, spadaju u takve ciljeve, međutim, one imaju lošu reputaciju jer većina nije u stanju da ih se drži. Studije i ankete pokazuju da ljudi nisu dobri u tome, odbacujući svoje ciljeve već u toku januara. Međutim, proces koji ste započeli za postizanje zadatog cilja mnogo je važniji od jednostavne odluke da nešto uradite.
Povezani članci
„Nisu samo važne novogodišnje odluke, već i način na koji im pristupamo“, kaže Kejti Milkmen, profesorka na Vorton školi Univerziteta u Pensilvaniji koja proučava „efekat novog početka“.
Donesite smislene novogodišnje odluke u skladu sa svojim vrednostima
Držati se odluka je mnogo lakše kada su one u skladu s našim životnim prioritetima. Na primer, ako želite da trošite manje novca, a to vam već godinama ne polazi za rukom, dobro bi bilo da ovaj cilj povežete s nekim drugim vrednostima u vašem životu. Ako ste ekološki osvešćeni, bićete motivisaniji da manje kupujete stvari ako svaki put kad to poželite razmislite o ekološkim posledicama svoje odluke.
Dakle, na vama je da postavite sebi sledeća pitanja. Šta vam je najvažnije u životu? Na koji način su vaši ciljevi u novoj godini saglasni sa vašim životnim vrednostima?
Budite konkretni u pogledu plana ispunjavanja svojih ciljeva
Problem sa novogodišnjim odlukama, kaže Milkmen, je da su previše apstraktne; biću strpljiviji, više ću volontirati, uštedeću novac. Ove odluke su vredne divljenja, ali nam one ništa konkretno ne govore o načinu postizanja datih ciljeva. Nakon što postavite svoj cilj, isplanirajte kako ćete ga tačno ispuniti. U slučaju da želite više da volontirate, postavite sebi pitanja poput: „Kada ću volontirati?“, „Gde ću volontirati?“, „Kako ću stići tamo?“, „Koliko sati nedeljno ću posvetiti volontiranju?“ itd. Istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će ostvariti svoje ciljeve kada napravite precizan plan.
Kontekst je ključan za vaše planove. „Naši ciljevi mogu da nas motivišu da stvorimo nove navike“, kaže psihološkinja Šariza Šamoro, Ako, na primer, planirate da poboljšate svoju kondiciju, razmislite o tome kako se ovaj cilj uklapa u vaše već postojeće rutine. Možda bi trebalo da odmah ujutru obučete odeću za trening, pa tek onda odete do toalete i popijete svoju prvu kafu. Ovako već pripremljeni za fizičke aktivnosti, biće vam lakše da izađete napolje, otrčite par krugova u kraju i vratite se kući.
Podelite svoje ciljeve na nekoliko manjih ciljeva
Novogodišnje odluke uglavnom potpadaju pod okrilje ciljeva koji se tiču promene ponašanja, gde se neko obavezuje da će radikalno promeniti svoje ponašanje kako bi postao bolja osoba, kaže Deniz Ruso, profesorka organizacionog ponašanja i javne politike Univerziteta Hajnc na Univerzitetu Karnegi Melon. No, pravljenje ovako velike životne promene nije realistično za većinu ljudi, a tako teški ciljevi mogu biti obeshrabrujući. Ljudi često odbacuju svoje ciljeve ako su previše laki ili preteški, kaže Milkmen, tako da razbijanje vaših velikih ciljeva na ciljeve male veličine, nazovimo ih mini-ciljevi, pomoći će vam da ih dostignete.
Na primer, ako odlučite da se hranite zdravije, prvi mini-cilj bi bio da vam pređe u naviku da redovno kupujete dosta voća i povrća. Drugo, pokušajte da ne dozvolite da ova hrana ostane nepojedena i pokvari se. Zatim odredite cilj da date namirnice konzumirajte bar tri dana u nedelji za početak, a kada ispunite svaki od ovih mini-ciljeva, postavite sebi nove.
Nedavno objavljeni naučni rad čija je koautorka Milkmen pokazao je da kada su ljudi suočeni sa velikom posvećenošću da pristanu da volontiraju 200 sati godišnje, oni ne samo da su se držali svog cilja, već su zapravo posvetili više sati volontiranju kada je cilj bio podeljen tako da volontiraju četiri sata nedeljno, umesto 200 sati godišnje. Dakle, ako želite da uštedite za veliki odmor ove godine, efikasnije će biti da dnevno odvajate 300 dinara nego da odredite da ćete na kraju meseca izdvojiti 9.000 dinara, iako se radi o istom ukupnom iznosu.
Budite spremni kada zabrljate ili želite da odustanete
Neizbežno je da će doći dan kada ćete prestati da se pridržavate svoje novogodišnje odluke. U takvim trenucima je važno ostati pribran i ne gubiti motivaciju za dalji napredak. Svima je ponekad potreban odmor od obaveza, zbog čega ne bi trebalo da osećate grižu savesti ako se niste držali svog plana 100%. Ključ za postizanje cilja je upornost, a ne savršenstvo, kaže Ruso. Ona smatra da su baš ovi trenuci pauze sjajna prilika da analizirate svoje novogodišnje odluke, ponovo se setite zašto ste ih izabrali i s novom motivacijom krenete u ispunjavanje zadatih ciljeva.
Zaključak
Težnja ka samousavršavanju nikada nije loša ideja, kaže Ruso, i uprkos klišeu novogodišnjih odluka, ne bi trebalo da budete obeshrabreni pred izazovom ličnog razvoja. Samo budite jasni u svojim namerama, postavite mapu puta sa manjim ciljevima na tom putu i ne dozvolite da povremeni zastoji poremete vaš dugoročni napredak.
Izvor: Vox
Naslovna fotografija: LanaSweet / Shutterstock
Povezani članci
