Kako su povezani botoks i depresija: Stučnjaci imaju odgovor

Zaboravite bore – da li bi botoks mogao da vam „podigne raspoloženje“ koliko i izgled kože?

Ideja je jednostavna: izgledaš bolje – osećaš se bolje. Na ovoj, donekle upitnoj pretpostavci, Ujedinjeno Kraljevstvo svake godine troši oko 2,75 milijardi funti na kozmetičke tretmane poput botoksa i filera.

Godišnje se obavi oko 900.000 estetskih tretmana, svaki „neinvazivan“, ali ipak dizajniran da oblikuje lice i sakrije tragove vremena.

Ipak, iznenađujuće je što neki korisnici prijavljuju benefite koji nisu vezani za mladalački izgled. Reč je o mentalnom zdravlju. Neki kažu da su im injekcije botoksa smanjile simptome depresije ili anksioznosti, dok drugi šaleći se dodaju – još jedan razlog da ne preskoče svoj „touch-up“.

Botoks i mentalno zdravlje

Istraživanja u poslednjih 15 godina pokazuju da botoks može značajno smanjiti depresivne simptome već za 12 nedelja. Pregled iz 2025. upoređuje efekat s lekovima iz klase SSRI i naglašava da deluje čak i brže. Slični rezultati zabeleženi su i kod anksioznosti, a studija iz 2024. pokazala je da čak i kod osoba bez depresije botoks može povećati zadovoljstvo životom i osećaj sreće.

„Antidepresivni efekat je stvaran, postoji u podacima i traje za razne indikacije. Može se koristiti čak i za suicidalnu depresiju, ako se pravilno primeni“, objašnjava dr Ruben Abagyan, profesor farmaceutskih nauka na Univerzitetu u Kaliforniji.

Kako botoks utiče na raspoloženje?

Botoks deluje tako što opušta ili oslabljuje mišiće. Injekcija isporučuje pročišćeni botulinum toksin koji privremeno prekida komunikaciju između nerva i mišića. Kod estetske upotrebe, mišići koji izazivaju bore između obrva ili oko očiju postaju manje aktivni – bore nestaju.

Jedna teorija kaže da ovo funkcioniše kroz tzv. „mind-muscle feedback loop“. Kada mrštimo ili izražavamo tugu, mozak te kontrakcije tumači kao emociju i pojačava osećaj depresije. Posle botoksa, ti mišići su praktično paralizovani – feedback loop je blokiran i simptomi „splasnu“, baš kao bore.

Abagyanovo istraživanje pokazuje da nije potrebno da botoks bude na licu da bi imao antidepresivni efekat. Injekcije u ruke, noge, vrat i – hm – druge delove tela takođe mogu poboljšati raspoloženje. MRI snimci iz 2014. pokazali su manju aktivnost u amigdali, centru za obradu emocija, koja kontroliše strah i anksioznost.

Razlozi za oprez

Ipak, istraživanja su još uvek ograničena. Dosi, metode i broj učesnika nisu uvek isti, pa je teško doneti čvrste zaključke. „Verovatno nije najbolji tretman za ozbiljnu depresiju. Može pomoći nekima, ali ne svima, i efekat je neujednačen, kao kod lekova“, upozorava Abagyan.

Tu su i praktični rizici – crno tržište, falsifikovani proizvodi i neadekvatni praktikanti mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija. Zato imajte na umu: botoks još uvek nije odobren tretman za depresiju.

„Antidepresivni efekat je više pozitivna nuspojava kozmetičkog tretmana. Ako imate depresiju, prvi korak treba da bude razgovor s lekarom, a ne odlazak kod estetičara“, zaključuje Abagyan, piše Science Focus.