Novinarka je pitala Ajlin Gu da li razmisli pre nego što progovori: Njen odgovor je moćna lekcija o mozgu koju svako treba da čuje

„Da li razmišljaš pre nego što progovoriš?“ To je pitanje koje je jedna novinarka nedavno postavila olimpijskoj šampionki Ajlin Gu i snimak je postao viralan.

Ajling Gu (22), najtrofejnija fristajl skijašica u istoriji Zimskih olimpijskih igara, postala je poznata po vatrenim, brzim odgovorima na novinarska pitanja.

She’s incredibly sharp! No surprise she scored 1580 on the SAT.😎#EileenGu #GuAiling #Olympics2026 pic.twitter.com/xASe1Fg2Fh

— Chengdu China (@Chengdu_China) February 24, 2026

„Ja sam veoma introspektivna mlada žena“, odgovorila je Gu. „Provodim mnogo vremena u sopstvenim mislima.“

Zatim je podelila nešto izuzetno.

„Možete da kontrolišete ono o čemu razmišljate“, nastavila je. „Možete da kontrolišete način na koji razmišljate, a samim tim možete da kontrolišete i to ko ste. A posebno kada ste mladi… Uz neuroplastičnost na svojoj strani, bukvalno mogu da postanem tačno ono što želim da budem.“

Kao trener emocionalne inteligencije koji više od decenije proučava najuspešnije ljude u sportu i biznisu, mogu da potvrdim da je ono na šta Gu ukazuje – sposobnost mozga da se prilagođava i menja – jedna od ključnih lekcija za postizanje uspeha, kako u poslu tako i u životu, rekao je ekspert Džastin Barizo za Inc.com.

Šta je zapravo neuroplastičnost? I još važnije, kako možete da je iskoristite da ostvarite svoje ciljeve? Hajde da to razložimo.

Neurološka osnova kontrole misli

Guina izjava me je podsetila na još jedan poznati citat star nekoliko decenija, američkog preduzetnika Frank Outlaw:

Pazi na svoje misli, jer one postaju reči;
pazi na svoje reči, jer one postaju dela;
pazi na svoja dela, jer ona postaju navike;
pazi na svoje navike, jer one postaju karakter;
pazi na svoj karakter, jer on postaje tvoja sudbina.

Ovaj koncept možda nije nov, ali neurološka objašnjenja iza njega jesu – bar relativno.

„Decenijama su neurolozi pretpostavljali da je mozak odrasle osobe u suštini fiksiran, i po strukturi i po funkciji“, piše poznati psiholog i neuronaučnik Ričard Dejvidson u knjizi The Emotional Life of Your Brain. „Danas, međutim, znamo da je ta slika statičnog, nepromenljivog mozga pogrešna.“

Nasuprot tome, koncept neuroplastičnosti, koji Dejvidson proučava decenijama i na koji se Gu pozvala u svom odgovoru, odnosi se na sposobnost mozga da se menja.

„Do te promene može doći kao odgovor na iskustva koja imamo, ali i na misli koje mislimo“, piše Dejvidson.

Emocije snažno utiču na naše ponašanje. Zato je samoregulacija – sposobnost upravljanja sopstvenim osećanjima i kontrolisanja reakcija – toliko važna. Ako bolje kontrolišete impulse, možete da uskladite svoje postupke sa sopstvenim vrednostima i ciljevima. A kontrolu nad impulsima počinjete tako što učite da kontrolišete svoje misli.

Samo to saznanje je već svojevrsna prečica kroz život. Niste žrtva svojih osećanja, emocija, pa čak ni navika – imate mogućnost izbora i sposobnost da se menjate. Sve zato što vaš mozak nije statičan; on je „plastičan“.

Gu je pokazala kako se to razumevanje koristi u praksi – svesno je izgradila način razmišljanja i navike koje su je dovele do vrha njenog sporta.

Kako da kontrolišete svoje misli?

Vežbom.

Gu sigurno ima impresivnu fizičku rutinu. Verovatno je hiljadama, desetinama hiljada puta uvežbavala svoje skijaške veštine. Ali, kako i sama naglašava, prava borba počinje najpre u umu, a ne u telu. I precizno objašnjava kako da se ta borba dobije.

Dok vodi dnevnik, kaže Gu, razlaže sopstvene misaone procese. Analitički posmatra sopstveno razmišljanje, a zatim traži načine da ga unapredi. Svoj misaoni proces poredi sa radom naučnika koji eksperimentiše – „čačka“ po sopstvenim mislima.

„Uvek pokušavam da nešto modifikujem“, kaže Gu. „Razmišljam: kako mogu da budem bolja? Kako da svom mozgu pristupim onako kako pristupam fristajl skijanju, da bih sutra bila bolja nego danas?“

I vi možete da uradite isto.

Ako već ne vodite dnevnik, počnite. Ako niste sigurni o čemu da pišete, možete krenuti od sledećih pitanja:

Koje sam važne lekcije naučila ove nedelje, meseca ili godine?

Na koje načine mi moje misli ili emocije stoje na putu ka ciljevima?

Kako mogu da prilagodim svoje razmišljanje i ponašanje tako da budu usklađeniji sa mojim vrednostima i ciljevima?

Koje navike mogu da počnem da gradim već danas?

Kako mogu da primenim te lekcije da bih postala bolja verzija sebe?

Zato počnite da se okrećete sebi. Provodite više vremena u sopstvenim mislima. Analizirajte ih i menjajte, tražeći načine za napredak.

Jer zapamtite: neuroplastičnost je na vašoj strani.