“Šta su me Oslo, Berlin, Pariz i Rim naučili o savremenom dejtingu”: Prvo seks, pa večera

Broj samaca u svetu raste, a traženje partnera često je mukotrpan i iscrpljujući proces. U svojoj kolumni, novinarka Kiti Drejk iz Gardijana otkriva kako je njeno iskustvo sa online dejtingom u Oslu, Berlinu, Parizu i Rimu otvorilo potpuno novu perspektivu na ljubavne veze.

„Prošle godine sam prošla kroz raskid i bacila se na internet dejting. Eksperimentisala sam sa selfijima pred ogledalom, satima pokušavala da napravim umetničke fotografije svoje zadnjice. Imala sam i svesku pored kreveta sa pitanjem ‘najspontanija stvar koju sam uradila’ – da, da, samo u slučaju da mi odgovor dođe u snu,“ piše Drejk.

Drejk je opisala i koliko je virtualni svet drugačiji od stvarnog.

Muškarci koje je upoznavala u barovima često nisu odgovarali slikama sa profila, a osećala je i pritisak da živi do verzije sebe iz aplikacije. „Jednom sam pitala muškarca da li mogu da ga poljubim, a on je rekao: ‘U redu, hvala’, kao da sam mu ponudila keks,“ piše novinarka.

U potrazi za drugačijim iskustvima, Drejk je istraživala dejting običaje u različitim evropskim gradovima.

Berlin-bez obvaveza

U Berlinu, ljubavni odnosi postaju više „zabava“ nego potraga za trajnom vezom, a mnogi praktikuju poliamoriju ili povremene susrete bez obaveza.

Berlinski hedonizam i fleksibilnost u intimnim odnosima, kako objašnjava Drejk, omogućeni su i zahvaljujući stanujućem tržištu: „Ovde, čak i uz krizu stanovanja, nema pritiska da se zaljubite samo da biste mogli da plaćate kiriju.“

Pariz – niko ne želi brak

Suprotno tome, u Parizu, prevara se često smatra sastavnim delom strasti, a seks je nešto što Parižanke ne odbijaju ni na prvom sastanku: „Najromantičnija stvar ovde nije brak – već odličan seks i intelektualna povezanost. I to ne samo sa jednom osobom,“ piše Drake, citirajući lokalne sagovornike.

Oslo – ekstremno bez baveza

U Oslu se seks često događa brže nego u drugim gradovima. Prema Julienu S. Bourrelleu, stručnjaku za međukulturne razlike i autoru The Social Guidebook to Norway, seks se ovde doživljava manje intimno od zajedničke večere ili kafe sa simpatijom. Ljudi se često sretnu u baru, odu kući zajedno, pa se sledećeg vikenda opet sastanu. Tek nakon nekoliko takvih susreta razmišljaju o pravom dejtu. „Suprotno je američkom ili italijanskom romantičnom pristupu, gde muškarac pokušava da osvoji ženu kafama i večerama,“ objašnjava Bourrelle.

Oslovski pristup dejtingu zasniva se na nezavisnosti i „otvorenim izlaznim vratima“. Ljudi žele da njihovi partneri ne osećaju obavezu, a ni oni sami, pa se pažljivo izbegava osećaj zarobljenosti ili pritiska. Norveška kultura je veoma egalitarna – žene i muškarci dele uloge i obaveze, ali u dejtingu žene često drže kontrolu dok nisu potpuno sigurne da žele obavezivanje.

Zanimljivo, razvijen je i mali „ritual privlačenja pažnje“ u barovima: žena može lagano „naleteti“ na muškarca koga smatra privlačnim kako bi privukla njegovu pažnju, a ako hemija nije prisutna, jednostavno se izvinjava i odlazi. Tako niko ne doživljava odbijanje direktno, a nezavisnost i diskrecija ostaju očuvane.

Rim- sve je sa stilom

U Rimu je kultura dejtinga mnogo formalnija. Donatella Fiacchino, psihološkinja i klinički seksolog, kaže da je uobičajeno da se žena pre dejta uredi – da napravi frizuru, obuče novi outfit, stavi šminku, pa čak i depilira ruke ili noge. „Obično mogu da prepoznam par na prvom dejtu, ne samo po nervozi, već po eleganciji – žena je uvek potpuno sređena,“ objašnjava ona.

Rim, kako kaže Fiacchino, ima svoje slojeve: južni delovi su opušteniji, dok severni delovi slede stroge rodne uloge. Muškarac obično inicira dejt i plaća račun. Za razliku od Londona, gde se ljubav traži preko aplikacija, u Rimu je i dalje normalno da se singlovi zovu na dejt uživo, i to sa naglaskom na manire i eleganciju.

Sex u Rimu takođe ima svoja pravila – muškarac preuzima inicijativu, ali zbog toga što mnogi mladi žive u višegeneracijskim porodicama (oko 70% ljudi od 18 do 34 godine), privatnost može biti problem. To ponekad dovodi do seksualnih frustracija ili problema.

Ipak, Rimljani znaju da uživaju u romantičnim trenucima. Marina Iakovleva, stručnjakinja za kulturne razlike, ističe da Rimljani pažljivo biraju „romantično mesto“ i stvaraju prijatnu atmosferu tokom dejta. Umesto brzih ispijanja piva, često je u pitanju „aperitivo“ i umerenost. Čak i najopušteniji susreti imaju osećaj posebnog trenutka.

Na kraju, Drejk zaključuje da iskustva iz drugih kultura pružaju osvežavajuću perspektivu: „Želela bih da mogu biti kao žene u Oslu – sa osećajem moći i nezavisnosti, i kao Rimljanke – da umem da uživam u trenutku. Pre svega, želela bih da pokušam da budem više Parižnka i da prestanem da brak vidim kao savršeni kraj priče.“

Kako se vama čini, šta biste vi iz ovih dejting iskustava voleli da preuzmete, a šta vam je nedopustivo?