Od leptirića u stomaku do mučnine: Evo kako su povezani nervni i probavni sistem

Veza između mozga i creva poznata od davnina danas je potvrđena mnogim istraživanjima. Veza koju creva imaju sa mozgom ide u oba smera, pa tako u tom međuodnosu mozak i crevo utiču jedno na drugo i šalju informacije potrebne za funkcionisanje, piše krenizdravo.dnevnik.hr.

Creva zauzimaju ogromnu površinu našeg organizma i predstavljaju najveći senzorni sitem koji našoj svesti šalje različite informacije, pripremajući druge organe za reakcije na stimulanse iz okoline. Creva imaju ogroman broj nerava, u poređenju sa ostatkom tela, ovi nervi prilično su raznovrsni. Jedini organ koji se može pohvaiti takvom nervnom masom jeste mozak, pa se mreža creva i naziva crevni mozak.

Probavni i nervni sistem

Zahvaljujući mnogim istraživanjima u poslednjih nekoliko godina, sve vše razumemo povezanost nervnog i digestivnog sistema. Čak i bez velikog istraživanja, lako je razaznati bol u stomaku ili golicanje koje otkriva neke naše emocije.

Kada se zaljubimo osećamo čuvene “leptiriće u stomaku”, neuspeh iznedri takozvano varenje poraza, dok se strah čini nepovoljnim po donji veš.

Za sve ove uslove nisu nam bile potrebne studije kako bismo shvatili tu blisku povezanost creva i mozga. Neki stručnjaci vode se rečenicom da – sve počinje od stomaka, dok drugi govore: „Ako ne veruješ sebi, veruj svom stomaku”.

Sa biološke perspektive, zajednice mikroorganizama koje borave u našim crevima, takozvani mikrobiomi creva, mogu značajno uticati na ljudsko zdravlje i dobrobit, mikrobiom creva predstavlja najveću kolekciju mikroorganizama u ljudskom telu. Uključuje ogroman broj bakterija, virusa, gljivica i drugih mikroorganizama koji žive unutar gastrointestinalnog trakta, što uključuje, ne samo želudac, već i usta, jednjak, pankreas, jetru, žučnu kesu, tanko i debelo crevo.

Posle mozga, creva sadrže najveći broj nervnih ćelija u telu.

Mikrobiom creva deo je mreže koja se naziva “osa creva i mozga”, koja povezuje emocionalne centre u mozgu sa perifernim funkcijama creva. Upravo ta činjenica objašnjava zašto možemo imati problema sa stomakom kada mozak crevima šalje signale da je stres po sredi.

Sa druge strane, poremećaj crevnog trakta može uticati na odgovor našeg tela na stres, emocionalno uzbuđenje, raspoloženje, motivaciju i čak kognitivne funkcije kao što su, recimo, donošenje odluka.

Creva i mozak – osetljiva i jaka veza

Od prvih dana čovekovog života, creva i mozak nastoje da uspostave kvalitetnu saradnju koja će im omogućiti da prenesu supstance, bitne signale i nervne informacije. Još u detinjstvu beba uživa u osećaju sitosti, reaguje na grčeve i glad, nadimanje i uspostavlja poverenje u onoga ko je hrani.

Deca su prilično osetljiva kada je veza između creva i mozga prekinuta, kao kada se dete rasplače na neukusnu hranu. Međutim, tokom odrastanja i druga čula bolje se razvijaju, pa i tokom starenja veza između creva i mozga biva jasnija, naročito kada smo izloženi stresu i anksioznim trenucima. Mozak traži informacije iz creva kako bi razumeo šta se dešava u telu s obzirom na njegovu izolovanost od ostalih organa.

Istovremeno, creva imaju mnogo ljudi oko sebe – od molekula i hormona koji se prenose krvlju do brojnih crevnih bakterija. Zato creva treba da šalju mozgu informacije do kojih on ne može da dođe, a zahvaljujući ogromnoj površini koju zauzimaju, možemo da zaključimo da creva sadrže daleko više informacija i da deluju kao jedna velika matrica koja upravlja našom unutrašnjosti.

Stres i probavni sistem

Kada smo u stanju stresa i anksioznosti, creva se uopšte ne osećaju prijatno i zapravo, na neki način, signaliziraju da im nešto ometa rad. Stres je verovatno jedan od najjačih faktora koji utiču na creva i mozak. Poznato je da stres oduzima mnogo energije i usporava i otežava normalno funkcionisanje creva. Naime, kada se nađemo u stresnoj situaciji, creva preko simpatičkih nerava dobijaju informaciju da je u pitanju hitan slučaj i da se mora aktivirati mehanizam – bori se ili beži!

Da bi obezbedila dovoljno energije za ove funkcije, creva štede energiju od varenja, što ga usporava, a istovremeno proizvodi manje sluzi i smanjuje sopstveno snabdevanje krvlju.

Ovaj način funkcionisanja nije štetan ako se ne dešava često. Međutim, ako mozak neprestano javlja crevima da su na pomolu hitni slučajevi, energije biva manje za normalan i uravnotežen rad varenja što prethodi nepovoljnim signalima poput gubitka apetita, mučnine ili povraćanjem, dijarejom.

Recimo, situacija koje je prilično emocionalno nabijena, neretko je praćena je bolom i mučninom u želucu. U ovim situacijama creva pokušavaju da se otarase hrane kako bi obezbedila dovoljno energije za mozak da se nosi sa emocijama i situacijama koje zahtevaju intenzivan rad. Problem nastaje kada ova stanja traju dugo i kada creva moraju da čuvaju energiju nedeljama, mesecima ili čak i duže. Takav način života izuzetno je nezdrav jer nedovoljno snabdevanje krvlju i tanji zaštitni sloj sluzi značajno oslabljuju crevne zidove.

Gastrointestalni trakt veoma je osteljiv na emocije. Bes, anksioznost, tuga, ushićenje – sva ova osećanja mogu da izazovu simptome u crevima. U takvim situacijama, ukoliko su učestale, osoba može doživet razne tegobe, pa čak i poremećaje, bez očiglednog fizičkog uzroka. Zato je veoma važno proučiti ova dva velika i važna organa i naučiti kako da regulišete stres i emocije.

Kako sačuvati dobru vezu između creva i mozga?

Iako je veza između digestivnog sistema i nervnog sistema i dalje predmet brojnih istraživanja, sasvim je jasno da kvalitet ishrane naših creva u velikoj meri utiče na funkcionisanje  mozga i celokupno mentalno zdravlje.

Međutim, pre osmišljavanja dugoročnih i složenih strategija za održavanje dobre veze između mozga i creva, važno je krenuti od primarnih osnovnih stvari koje samo deluju kao sitnice, a u stvari su izuzetno bitne.

Stres zadržava varenje, oduzima crevima energiju koja im je potrebna za preradu hrane i dovodi do brojnih neprijatnih posledica. Svaki naš dnevni obrok treba da bude redovan i kvalitetan, bez stres i gužve, bogat hranljivom i zdravom hranom, bez stresa, anksioznosti, bez preterane izloženosti ekranima. Umesto onih pretećih naredbi da nećemo ustati od stola dok obrok ne bude potpuno gotov, bilo bi bolje da prilagodimo količinu hrane koja nam je zaista potrebna, kako bi energetski deficit bio nadoknađen i kako bi creva i mozak imali dovoljnu količinu energije potrebne za pravilan rad.