Pomaganje kolegama može negativno da utiče na vaše poslovne rezultate

Pomaganje drugima je nešto što se uči odmalena i što bi trebalo da bude deo svačijeg vaspitanja, iako to nije uvek slučaj. Predusretljivost i spremnost da pomognemo drugima je vrlina i to se ne može poreći, ali postoje situacije u kojima to može da bude nama na štetu.

Jedna od tih situacija je poslovno okruženje, naročito ovo virtuelno, promenljivo. Normalno je da se kolege dogovaraju i pomažu onima kojima je to potrebno, pod uslovom da sve opterećenje ne pada samo na jednu stranu. Problem nastaje kada neko postane poznat kao sposobniji i predusretljiviji od drugih i kada se od njega ili nje očekuje da konstanto pomaže drugima. Tada nastaje preopterećenje koje negativno utiče na same njihove obaveze.

Ova vrsta saradnje naziva se „kolaborativni posao“ i može da utiče loše ne samo na poslovne rezultate, nego i na naše zdravlje. To vreme uključuje i razmenu mejlova, poruka i poziva, a drastično je poraslo u prethodnoj deceniji. Sve se dodatno pogoršalo početkom rada od kuće, jer sada nije moguće samo doći do nekoga i upitati ga za pomoć, nego to oduzima više vremena i energije i jednoj i drugoj strani. Usled toga, radno vreme, ukoliko ga uopšte i ima, produžava se do besvesti i gubi se granica između posla i privatnog života.

Međutim, nije sve samo do modernih tehnologija i rada od kuće, glavni problem su sami oni ljudi koji pristaju na to, odnosno koji navikavaju druge da su im uvek na raspolaganju. Mali je broj ljudi koji pomaže drugima na taj način, a mnogo veći procenat onih koji to iskorišćavaju. Kada se tu uključe i drugi, privatni ometajući faktori, preopterećenje je skoro pa neminovno.

Kako sprečiti to preopterećenje? Postoji nekoliko jednostavnijih taktika koje bi mogle da budu korisne:

Odredite vreme tokom kojeg ćete obavljati samo svoj posao i kažite kolegama da tada ne možete da im pomognete, osim ako nije nešto neverovatno hitno i važno. To vreme iskoristite za sve svoje planove i strategije.

Sastanci treba da budu svrsishodni i da ne troše vreme učesnicima, pa ih tako dobro isplanirajte ukoliko ih vi vodite. Ako niste vi zaduženi za njih, zamolite kolege da se drže teme i da se sastanak završi u unapred dogovoreno vreme.

Odredite granice koje se tiču kraja radnog vremena i privatnog života. Ukoliko imate fiksno radno vreme, niste dužni da se javljate nikome nakon toga, jer to vreme je za vas, osim ako sami niste odlučili da niste završili sve obaveze. Stavite kolegama do znanja da niko ne sme to da krši.

Ukoliko ni sve ovo ne uspeva, možda je neki drugi problem u vama i potrebna je konkretna „stručnija“ pomoć, ili prosto neki kurs upravljanja vremenom i poslovnim odnosima za sve vaše kolege.

Izvor: Fast Company

Naslovna fotografija: Christina @ wocintechchat.com on Unsplash