Šta sve znamo o fenomenu „deža vi“

Deža vi (déjà vu) je fraza francuskog porekla koja znači „već viđeno“. U svakodnevnom govoru ljudi je uglavnom koriste da opišu psihološki fenomen osećanja ponovnog preživljavanja nečega što se navodno već dogodilo.

Da li vam se, na primer, nekada desilo da prvi put posetite neku lokaciju, a onda vam se najednom učini da ste već bili tu iako ne možete da se setite kada tačno? Ako jeste, onda znači da ste imali deža vi. Ili ste možda izašli na večeru sa prijateljima i započeli razgovor o nekoj vrlo specifičnoj temi. U jednom trentuku, međutim, javlja vam se osećaj da ste sa istom grupom ljudi tokom večere već razgovarali o istoj temi u prethodnom periodu, ali ne znate tačno kada. I ovo je, kao što ste mogli da pretpostavite, takođe deža vi.

Ovaj psihološki fenomen je veoma kompleksan i još uvek ne postoje konkluzivna objašnjenja njegovog nastanka. Švajcarski naučnik Artur Fankhouzer smatra da postoji više vrsta deža vi iskustva. Naš prvi primer, on bi nazvao déjà visite („već posećeno“), a drugi déjà vecu („već proživljeno“).

Povezani članci

Znate li šta je „dark turizam“: Izaziva negativna osećanja, a sve je popularniji

Kako stanovnici Srbije mogu da smanje svoj karbonski otisak?

Procenjeno je da je čak 70% populacije iskusilo neku formu deža vi fenomena, a najviše osobe starosti između 15 i 25 godina. Naučnici su pronašli vezu između fenomena deža vi i epilepsije temporalnog režnja. Osobe koje pate od ove bolesti navodno ponekad imaju deža vi neposredno pre napada epilepsije, tokom napada epilepsije ili tokom momenata između konvulzija.

Budući da se deža vi javlja i kod zdravih osoba, postoji mnogo drugih spekulacija koje pokušavaju da objasne ovu pojavu. Mnogi psihoanalitičari tvrde da je u pitanja iluzija koju imamo jer želimo da se nešto stvarno ranije dogodilo. Neki psihijatri pak smatraju da je to svojevrsna greška našeg mozga, koji u nekom trenutku nije u stanju da napravi razliku između sadašnjosti i prošlosti. Razni vračevi smatraju da je to sećanje iz našeg prošlog života, ali kao što sami možete da zaključite, niko još uvek nije ponudio adekvatno objašnjenje ovog zanimljivog psihološkog fenomena.

Izvor: How Stuff Works