Tri stvari koje možete da uradite kako biste svom životu dali smisao

Kada govorimo o psihološkim potrebama koje leže u srži ljudske prirode, traženje smisla možda nije na vrhu liste. Ispred njega su potreba za sigurnošću, ljubavlju, prijateljstvom, poštovanjem i srećom. To, međutim, ne znači da posedovanje smisla postojanja nije važno. Naime, istraživanja su pokazala da se ljudi koji nisu u stanju da pronađu svoju svrhu češće suočavaju sa psihološkim problemima.

S druge strane, ljudi koji su svesni smisla svog života, osećaju se mnogo bolje i lakše izlaze na kraj sa svim izazovima na koje nailaze. No, ako još uvek ne možete da pronađete svoju svrhu i to vas tišti, ne brinite. Postoje mnogi metodi za pronalaženja smisla, a mi ćemo vam u predužetku predstaviti tri ovakva metoda, koja možete primeniti već danas.

Promenite način na koji razmišljate o smrti

Psihološkinja Emili Mroz govori o smrti i mortalitetu kao o „značajnom, ako ne i jedinom najvažnijem motivatoru za to kako organizujemo svoje živote“.

Ovu definiciju podržavaju i rezultati nedavne studije koja je otkrila da ljudi više kažu o svojoj prirodi kada pričaju o tome kako žele da budu zapamćeni u poređenju sa opisivanjem svog života u sadašnjosti.

Pošto je ostavljanje nasleđa važno za većinu ljudi, življenje u skladu sa saznanjem da nećemo još dugo biti na ovoj planeti može biti od velike pomoći za nekoga ko se možda oseća izgubljeno ili lišeno smisla.

To ne znači da treba preterivati i težiti da sve iskusimo bez obzira na posledice po nas same, ali i naše bližnje, već samo da svaki naš postupak u sadašnjosti utiče na to kako će nas drugi videti kada nas više ne bude.

Kanališite svoju „mržnju“ na konstruktivan način

Još jedna nedavna studija je otkrila da mržnja koju možda gajite prema grupi, instituciji ili apstraktnom konceptu može da napaja vaš život smislom i svrhom. Psiholog Abdo Elnakuri ovu vrstu mržnje naziva „kolektivnom mržnjom“.

Ona se razlikuje od lične mržnje koju osećate prema određenim ljudima koji su vam naneli nepravdu. Kolektivna mržnja često dolazi od toga što ste deo zajednice koja drugu grupu vidi kao neprijatelja.

„Kada vaši prijatelji, porodica i zajednica identifikuju kolektivni entitet koji im se ne sviđa, lako je razviti i mržnju prema njemu“, objašnjava on.

Elnakuri ističe da iako je važno zaustaviti rasplamsavanje ove mržnje do granica koje su loše za pojedinca koji je oseća i subjekata njegove mržnje, u nekim slučajevima takva mržnja može biti korisna i delotvorna.

„Možda treba da gajimo više mržnje prema klimatskim promenama, rasizmu i drugim društvenim bolestima. Mnogo zavisi od toga na šta je mržnja usmerena“, kaže on.

Pomozite drugima bez obzira na cenu

Psiholog Brodi Dakin i njegove kolege nedavno su sproveli studiju kako bi otkrili koje vrste aktivnosti daju najveći smisao životima ljudi.

„Kada posmatramo najsmislenije poduhvate koji postoje u svim kulturama (npr. herojstvo, roditeljstvo, obrazovna i profesionalna dostignuća, kulturni rituali, itd.), oni skoro uvek uključuju jasan utrošak koji se mora napraviti zbog njih – bilo da je u pitanju bol, utrošak energije, vremena, resursa, ili neka druga vrsta žrtve“, objašnjava on.

Istraživači su takođe otkrili da su ljudi smatrali smislenijim one aktivnosti koje su donele pozitivan pomak u životima drugih.

Dakin nam daje dva dodatna razloga zašto nam prosocijalne aktivnosti koje iziskuju neki utrošak daju veći osećaj smisla:

• Uspešno završeni zadaci, naročito ako su teži, stvaraju kod nas osećaj kompetentnosti, što nam diže samopouzdanje;
• Podvrgavanje teškim poduhvatima sa drugim ljudima izgrađuje društvene veze, što je takođe snažan izvor smisla.

Zaključak: Razmišljanje o smrti će vam pomoći da identifikujete šta želite da postignete u sadašnjosti, usmeravanje svojih osećanja mržnje ili antagonizma ka dobrom cilju i pomaganje drugima čak i kada je to teško učiniti su tri strategije koje možete koristiti da pronađete više svrha u životu.

Izvor: Psychology Today
Naslovna fotografija: Cosmic Timetraveler on Unsplash